Oterali me JUL i Zorica Brunclik
I ko zna dokle bi zgodna, vrckasta Saška dogurala da se u njenu karijeru, kako kaže, nisu umešale ljubavnice i žene raznoraznih moćnika.
- Verovali ili ne, ali mene su ukidali na insistiranje ljubomornih pakosnica. Nikad nijednoj na žulj nisam stala, ničije muževe nisam dirala, ali sam mnogima smetala.
Silne sam traume imala, pa sam se umorila od estradnih igranki. Često me ljudi pitaju zašto me nema.
Ma tu sam, nisam sasvim nestala, pevam i radim ali sam se malo povukla iz javnosti - počinje svoju ispovest za "Vesti" Saška Karan.
Šta se zapravo dogodilo s vama i vašom karijerom?
- Kada sam snimila pesmu "Srce puno baruta", sva vrata su mi bila otvorena. U PGP-u sam imala sjajan tretman, tretirali su me kao svoje dete, bila sam perspektivna i tiražna.
A, onda je u toj kući zavladala Zorica Brunclik i svi su morali da misle kao ona. Većina ljudi su bili obični pioni u njenim rukama. JUL mi je zagorčao život i stopirao karijeru! Zorica Brunclik se žalila da sam joj trn u oku, niko nije hteo da mi pruži priliku da kažem šta znam i mislim. Bila su to strašna vremena, a ja sam naivno verovala da su zauvek prošla i da će konačno zavladati red.
Ali, od tada je prošlo 11 godina, ali vi još niste povratili svoje mesto na estradi. Zašto?
- Još nisu došla vremena da kažem šta sve znam i šta sam doživela. Neki od tih ljudi su već bivši, a mnogi i danas vedre i oblače. U stvari, i danas vladaju žene iz senke - supruge, švalerke... Još ima onih koje me jednostavno "brišu gumicom"! Nemam pojma zašto su ljubomorne na mene.
Na estradi je bilo sponzoruša i pre dve decenije kada ste počinjali karijeru. Koja je razlika između njih i sadašnjih sponzoruša?
- Ove današnje su mnogo agresivnije u skladu sa vremenom u kome živimo. Nekada ih je bilo manje, jer je bilo lakše doći do novca, a i bolje se zarađivalo. Ja nikada nisam imala potrebe da budem sponzoruša. Od tezgi u inostranstvu kupila sam stan.
Danas je sve mnogo teže, kriza je u celom svetu, pa kada čujem šta pojedine pevačice pričaju slatko se smejem. Mene sponzoruše ne čude, ali sam zaprepašćena postupcima mnogih roditelja.
Na šta mislite?
- Na mnoge roditelje koji svesno guraju decu na estradu, kao da nemaju šta drugo da rade, a sve pod parolom da svojoj deci žele najbolje. Ja sam presrećna što moja sedamnaestogodišnja ćerka nema nikakvih estradnih ambicija. Njoj je škola i obrazovanje najvažnije i mogu samo da budem ponosna na sebe kako sam je vaspitala.
Ni u ludilu u rijaliti
|