Gadafi muštrao Pacolijevu delegaciju
Naime, kako piše list "Ekonomist“, Pacoli je 2010. godine poveo veliku grupu ljudi sa Kosmeta u nastojanju da ubedi Gadafija da napusti prosrpski stav i prizna jednostrano proglašenu nezavisnost južne srpske pokrajine.
"U jednom trenutku je cela grupa odletela usred pustinje da se sretne s libijskim vođom. Po dolasku im je Gadafi naredio da igraju i pevaju, a kada su iscrpli repertoar, njegov pomoćnik im je prigovorio", piše list.
"Na kraju im je dobri pukovnik rekao da mogu prestati, pre nego što ih je pustio s rečima koje se svode na to da on nikada neće priznati Kosmet sve dok su njihovi lideri američke marionete. Time su poniženi Kosovari otišli kući", navodi „Ekonomist“.
List podseća da zemlje bivše Jugoslavije imaju dugodišnje odnose sa Libijom i njenim liderom Moamerom Gadafijem što su prethodnih godina pokušali da iskoriste za proširenje svojih poslovnih aktivnosti.
"Zemlje bivše Jugoslavije imaju duge, čak i prisne odnose s Gadafijem. On je na vlasti toliko dugo da je među slikama objavljenim u štampi i njegova slika s Titom koji je umro 1980", navodi se u tekstu na internet stranici „Ekonomista“ uz koji je objavljena i slika Gadafija i Josipa Broza iz 1973.
U tekstu "Gadafijevi jugoslovenski prijatelji" piše da se od širenja protesta u Libiji balkanska štampa i korisnici Fejsbuka zabavljaju pronalaženjem slika Moamera Gadafija s bivšim ili aktuelnim liderima država iz regiona - Stjepanom Mesićem, Harisom Silajdžićem, Borisom Tadićem i Bedžetom Pacolijem.
"U godinama rata u Jugoslaviji, Gadafi je bio nepokolebljivo odan tadašnjem srpskom lideru Slobodanu Miloševiću. On je čak bio uz pravoslavne Srbe protiv bosanskih i kosmetskih muslimana", piše list.
List navodi da su odnosi Srbije i Libije ostali snažni, "zapravo, toliko snažni da je srpski ministar odbrane Dragan Šutanovac bio primoran da kao 'totalnu glupost' opiše navode da su srpski vojni avioni bombardovali demonstrante koji su protestovali protiv Gadafija".
Između Libije i zemalja bivše Jugoslavija postoje i snažne poslovne veza. Zemlje iz regiona su u proteklih nekoliko godina pokušavale da prošire poslovne aktivnosti u Libiji i drugim severnoafirčkim zemljama koristeći veze iz Pokreta nesvrstanih.
Srbija je zainteresovana za prodaju oružja i izgradnju vojnih fabrika i bolnica, Bosanci su u građevinarstvu preko velikih kompanija „Energoinvest“ i „Hidrogradnja“, dok je u oktobru zabeleženo da u Libiji radi devet hrvatskih preduzeća s oko 500 radnika.
Šta god da se desi s Libijom, hrvatske turističke agencije će trljati ruke, navodi list, pošto će desetine hiljada turista izabrati bezbedan odmor na hrvatskim plažama umesto Egipta i Tunisa.