Moamer el Gadafi - beduin u "Armaniju"

  Po ugledu na Mao Cedunga, u zelenoj knjizi je razvio svoju viziju socijalističkog islama. Viziju je moralo da poseduje svako libijsko domaćinstvo.

Moamer nije pokazao samo čvrstu državničku ruku i filozofsko umeće, već i talenat za modu, pa već godinama važi za najskuplje obučenog državnika, ljubitelja armanija i dolče i gabane.

Svoj talenat je okušao i u biznisu, pa je pre devet godina postao vlasnik akcija Juventusa za 21 milion dolara.

Na mestu predsednika Libije nalazi se od 1969.

Rođen je 7. juna 1942. godine u beduinskom šatoru na području pustinje Surt, koja se bila pod italijanskom okupacijom.

Dedu su mu ubili Italijani 1911. tokom invazije, a rođake pobila zaostala italijanska mina kad je imao šest godina. Njegov otac Mohamed Abdul Salam i majka Ajša uzgajali su kamile, zbog čega je cela porodica bila u večitoj potrazi za ispašom.

Zakoni pustinje i peska vodili su ga kroz čitav život, pa nije ni čudo što je za ceo svet uvek bio jedna velika zagonetka. Žena mu je Sofija Farkaš, rođena Mostarka i unuka Ivana Farkaša, nekadašnjeg austrijskog školskog okružnog nadzornika u Mostaru.

Moamer je Sofiju upoznao dok je bio na razmeni studenata u nekadašnjoj Jugoslaviji. Imaju osmoro dece, sedam sinova i ćerku. Navodno je imao i usvojenu ćerku Hanu, koja je ubijena tokom napada američkih aviona 1986. godine. Amerikanci su naknadno tvrdili da je, u stvari, ubijena tek rođena beba koju je Gadafi posthumno usvojio.

Moamer je kao dečak stekao tradicionalno osnovno religijsko obrazovanje, a pohađao je i pripremnu školu u Fezanu. Od mladih dana uzor mu je bio Abdel Naser, predsednik Egipta i zagovornik ideje arapskog jedinstva.

Diplomirao je prava na libijskom univerzitetu, a zatim diplomirao na vojnoj akademiji u Bengaziju. Zatim odlazi u Veliku Britaniju na Kraljevsku vojnu akademiju Sendharst. Vratio se 1966. i posle tri godine sa grupom vojnih oficira izveo državni udar protiv kralja Idriza, ukinuo monarhiju i proglasio novu Libijsku Arapsku Republiku.

Neko je još davno rekao "da nema tog libijskog pukovnika, valjalo bi ga izmisliti"! Po svetu putuje praćen živopisnom kamarilom kakvu nema nijedan drugi državnik sveta. Nigde ne putuje bez jedinice svojih telohraniteljki, koje moraju da budu device.

Slabost prema lepšem polu ne krije, sa sobom vodi i svoju bolničarku, a posebno mu je mila bila Ukrajinka Galina Kolotniska, "pohotna plavuša", kako je opisana u dokumentima Vikiliksa. Ona jedina poznaje njegove navike, navodno su u dugogodišnjoj vezi i potpuno je zavisan od nje.

Ne voli da leti preko mora, niti da boravi na visini, pa ni u visokim zgradama. Zato, gde god da ode, nosi šator. Kad mu u Njojorku nisu dozvolili da razapne šator, niti da poseti mesto gde se dogodio teroristički napad 11. septembra, bio je veoma nezadovoljan, pa je u znak protesta pretio da neće održati obećanje Amerikancima i poslati u Rusiju obogaćeni uranijum.

Prilikom svoje poslednje posete Rimu stigao je u pratnji svojih Amazonki, stotinak mladih žena pod oružjem, koje ga prate kud god krene. Kao i obično, doneo je svoj šator, koji je postavio u vrtu rezidencije libijskog ambasadora. Samo u čast premijera Berluskonija sa njim je stigla i ergela od 30 konja čuvene berberske rase. Pred 500 italijanskih hostesa govorio je o islamu i poručio da to treba da postane religija Evrope. Ali, tu nije bio kraj...

Svakoj hostesi poklonio je po 100 evra i Kuran, a dve Italijanke i jedna Špankinja preobratile su se u islam ubrzanim obredom koji je lično sproveo. Devojke su upozorene da nakon susreta s Gadafijem ne smeju da razgovaraju s novinarima jer će im u suprotnom uzeti novac!

Beograđani još pamte kako je na Samit nesvrstanih 1989. u glavni grad stigao u pratnji krda kamila zato što uvek pri ruci mora da ima sveže kamilje mleko. Posebno je oduševio argentinskog predsednika Menema, koga je tim istim mlekom i ponudio. Kamile je kasnije Gadafi poklonio beogradskom zoološkom vrtu.

Drugovao je sa Titom, govori srpski i koristi svaku priliku da kaže kako mu je mnogo krivo zbog raspada Jugoslavje. I nakon Titove smrti ostao je prijatelj sa političarima sa ovih prostora. Slobodan Milošević i Stipe Mesić su samo neki od njih.

Tako je u jeku trenutnih krvavih obračuna u Libiji Mesić najavio da ide u posetu prijatelju. Srpski prijatelji malo su zakazali, pa ne idu u goste svom počasnom doktoru. Naime, 2007. godine predstavnici Srbije na čelu sa Zoranom Lilićem uručili su mu počasni doktorat Megatrenda. To je jedini univerzitet od koga je vođa Libije prihvatio da primi počasnu titulu. Izgleda da su nemiri u Libiji prvi ispit srpsko-libijskog prijateljstva.