Srpski ambasador u Libiji demantuje "Vikiliks"
"Ta vest je apsolutno isfabrikovana. Manipulacija vestima nije karakteristična samo u novinarstvu, već i u diplomatiji", rekao je za RTS Simeonović, koji je marta 2009. godine bio u diplomatskoj misiji u Libiji.
U poverljivim depešama koje su 2009. slate iz američke ambasade u Tripoliju, a koje su objavljene na "Vikiliksu", podrobno se govori o sukobu između sinova libijskog vođe Moamera Gadafija, a kao glavni izvor tih informacija navodi se srpski ambasador u Tripoliju.
"Takva vest, čak i kada se ima, ona se daje vrlo proverenim partnerima u razgovoru, a pre svega svom ministarstvu", rekao je Simeonović.
On je naveo da je njegov stav u kontaktima sa kolegama, pogotovo zapadnih zemalja, pa i sa američkim ambasadorom, bio da "Zapad, zapravo, ne bi trebalo da za buduće nasleđe podgreva ambicije svih tih sinova, a ima ih sedam, od kojih su tri u prvom planu".
On je za "Blic" rekao da nije imao nikakve poverljive razgovore u američkoj ambasadi, niti bilo kakve tajne razgovore sa tadašnjim američkim ambasadorom Džinom Krecom na tu temu. Bivši ambasador ne može da se seti da se razgovaralo sa Krecom o antagonizmu između Gadafijevih sinova i bojazni naroda da bi posle Gadafija moglo da dođe do borbe za vlast između njih.
Sve drugo što navodi "Vikiliks" za Simeonovića je "bajka", a na citate iz dokumenta u kojima Gadafijevog sina kvalifikuje kao "krvoloka" odgovara: "Koješta! Kakvog krvoloka? Niti sam imao podatke niti osnova da ga tako okarakterišem. I čitava ta priča oko saveta (libijskog Saveta z anacionalnu bezbednost) nema nikave veze sa stvarnošću".
"Srpski ambasador nam je, pozivajući se na razgovore s osobljem Saveta za nacionalnu bezbednost i pripadnike Gadafijevog užeg kruga, nedavno rekao da je Muatasim (jedan od sinova) izneo nekoliko predloga za sklapanje sporazuma o kupovini oružja, opreme i vojnoj obuci Abu Bakru Junisu, sekretaru Privremenog prelaznog odbrambenog komiteta (ekvivalent ministarstva odbrane), neposredno po povratku iz Moskve", piše u poverljivim dopisima.
Simeonović je naveo da su postojali objektivni parametri koji su ukazivali na to da je moguća ovakva situacija i bunt, kao što je velika razlika u standardu, neravnomerna raspodela nacionalnog blaga, nezaposlenost od 40 odsto, dok trećina stanovištva živi ispod linije siromaštva.