Svaki dvanaesti Srbin naoružan
Svaki 12. građanin Srbije za pojasom, ili pod jastukom drži kratku ili dugu cev. O tome svedoče i zvanični podaci MUP Srbije prema kojima je više od pola miliona građana (589.258) registrovalo čak 1.189.522 komada oružja. Od toga je 1.144.863 u privatnom vlasništvu, a 44.659 pištolja i pušaka vodi se na 3.304 firme i agencije za obezbeđenje, koje naoružavaju svoje zaposlene.
Ilegalno oružje najveća opasnost
Prema zvaničnim podacima MUP-a Srbije registrovano je 524.445 komada lovačkog naoružanja (puške, karabini, kombinovano oružje), a ostatak su pištolji i revolveri. Ove velike brojke, međutim, nemaju skoro nikakve veze sa kriminalom. Najveći deo teških zločina, kao i razbojništva i krađe, počinjeni su ilegalnim oružjem.
U Beogradu pet streljanaU Beogradu postoji pet streljana, u kojima se polažu ”ispiti” za rukovanje oružjem. To je, inače, uslov, za nabavku dugih i kratkih cevi. Kurs obuhvata teoretski deo (propisi o držanju, čuvanju i upotrebi oružja), kao i tehniku rukovanja i pucanja. |
- Tri puta je više ilegalnog oružja koje poseduju naši građani od zvaničnih podataka - kaže za ”Novosti” dr Zlatko Nikolić iz Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja. - Sa oružjem u rukama naši građani ubijaju uglavnom strah.
Nikolić smatra da je postojeći zakon o oružju dobar, jer je ”podigao” cenu držanja privatnih arsenala. Velike su dažbine za nabavku oružja, kao i porezi, koji se plaćaju svake godine. Pored toga, sužen je i krug ljudi koji ima pravo da se ne odvaja od oružja.
Prodaja oružja gotovo zamrla
Broj naoružanih ljudi u Srbiji već nekoliko godina se ne menja. To potvrđuju i trgovci oružjem, koji kažu da je prodaja njihove robe u poslednje vreme gotovo potpuno zamrla, za razliku od devedesetih kada je - cvetala. Jedan od razloga su stroži propisi za nabavku i držanje.
- Zakonodavac je predvideo malu količinu municije koja može da se kupi, velike troškove obavezne obuke - kaže Miodrag Žarković, vlasnik firme ”Trofej komerc”. - Nešto više ljudi kupuje puške za lov, dok su oni koje interesuje pištolj izuzetno retki.
Nema novih legalizacija
Primetno je da poslednjih desetak godina veliki broj vlasnika pištolja pokušava da ih se oslobodi na najbezbedniji i najbrži način. Do sada se to radilo u akcijama legalizacije, ali je poslednja bila pre nekoliko godina.
- Gotovo svakodnevno dolaze ljudi, uglavnom stariji, donose oružje na komisionu prodaju - kaže Žarković. - U prodavnicima imam pištolje koji u vitrinama mesecima samo skupljaju prašinu, bez obzira na to što koštaju nekoliko hiljada dinara.
Ljubitelji vatrenog oružja kažu i da je veliki problem mala količina municije koja može da se kupi. ”Džebana” se kupuje samo uz oružani list i zahtev za nabavku. Vlasnicima pištolja dozvoljeno je 50 metaka godišnje. Lovcima sleduje 60 metaka, dok se patroni prodaju nešto slobodnije. Prodavnice su dužne da vode strogu evidenciju prometa ove robe, o čemu šalju redovne izveštaje policiji.