Celu zimu se greje za 100 evra

 

On koristi otpatke kao gorivo za kotao, na kome je izveo manje prepravke.
 

"Srbija, a posebno Vojvodina, moraju se okrenuti alternativnom grejanju odnosno korišćenju biomase. Na sreću imam traktore i vezačicu za slamu od pšenice i ostalih biljnih otpadaka sa njiva, među kojima su i kukuruzovina, zatim masa od soje ili suncokreta, pravim bale koje koristim kao ogrev. Otac i ja sa još dva radnika radili smo jedan dan na prikupljanju više od 1.000 bala slame i sve to nas je koštalo manje od 100 evra. Dnevno za grejanje u kotlu, kome sam samo proširio usta za vatru, a materijal za to kupio na otpadu, izložimo 10 bala slame i to jedva da nas košta jedan evro. Ponavljam - mi smo imali našu slamu koju obično zaoremo, a mnogi je u Vojvodini i spale. Umesto što to rade mnogo je bolje da je skupe i koriste za zagrevanje svojih domova", kaže Živica Terzić.
 

Magistar čuva ovce   Živica Terzić je diplomirani inženjer poljoprivrede, koji je uz to magistrirao, ali se vratio kod oca da se bavi poljoprivredom iako je imao ponudu da radi kao asistent na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.   - Odbio sam rad u Poljoprivrednoj stanici u Kikindi jer jednostavno hoću da pomognem ocu. Sada čuvam ovce, orem i znanje koje sam stekao na fakultetu primenjujem u praksi. Znam da sam izabrao teži put, ali sam zahvalan profesorima Miladinu Brkiću i Todoru Janjiću koji mnogo rade na tome da se biomasa sa vojvođanskih polja koristi za grejanje i za druge namene - kaže Živica Terzić.

On ističe da će na kraju grejne sezone cena gasa, koja sa porezima u Vojvodini iznosi od 36 do 40 dinara po kubnom metru, u ovo vreme velike krize mnogima biti veliki problem kupovina energenata i redovno plaćanje mesečnih računa. Zato je ubeđen da će njegov način zagrevanja preuzeti i mnogi drugi Vojvođani, jer nije mala stvar, veli, samo jedne zime uštedeti 600 i više evra.
 

"U bilansu energenata biomasa učestvuje samo sa 1,5 odsto iako se godišnje u Srbiji proizvede 11,5 miliona tona biomase. Kada bi se sve to iskoristilo ili pak samo jedna četvrtina te raspoložive biomase uštedelo bi se 1,5 miliona litara ulja za loženje, a to nisu mala sredstva i mnogo bi značila za Srbiju", zaključuje mladi inovator iz Mokrina, koji je već svoj izum predstavio svojim prijateljima u selu na severu Banata.