Nemice kupuju srpsko prstenje

Napravila na stotine prstenova: Mirjana Nikolić

- Hemičar sam po struci, ali sa tim zanimanjem nemam ni dana radnog staža.

Radila sam kao službenik u jednoj banci, a onda sam, pre nekoliko godina, proglašena tehnološkim viškom-priseća se Mirjana vremena kad se "uplela" u žicu.

Iako ne dozvoljava da je nedaće slome, tada je, priznaje, upala u depresiju. Sestra je jedva nagovorila da dođe kod nje u Niš.

- Šetale smo gradom. U jednu prodavnicu ušla sam kao omađijana. Na pultu su stajali kalemovi sa žicom svih boja i debljina. Pitala sam prodavačicu čemu služi ta žica, a ona mi je objasnila da se od nje pravi nakit - priča Mirjana.

Kupila je desetak kalemova, ostavivši prodavačicu bez teksta objašnjenjem da pojma nema kako se to radi.

Došla sam kući i satima gledala u one kalemove. Nisam imala pojma odakle da počnem. Uzela sam jedna očeva klešta, a onda su ruke prosto same počele da rade - seća se Mirjana.

Te noći nije uopšte spavala. Napravila je desetak prstenova. Ujutru je rezultate pokazala prijateljici.
- Oduševila se i jedan odmah sebi stavila na prst. Ostale je odnela na posao i posle sat vremena mi javila da je rasprodala sve što sam napravila - smeje se Mirjana.

Tako je počelo. Otada je napravila na stotine prstenova, narukvica, ogrlica, minđuša. Mirjanine zlatne ruke i bogata mašta usrećili su mnogo žena. U Srbiji, ali i u Nemačkoj, Švajcarskoj, Francuskoj, Švedskoj.

A ona svaki dan smišlja nešto novo - prstenje od lakirane orahove ljuske, minđuše od dečjih klikera, heklane ogrlice i narukvice. I svaki komad nakita je unikat, jer Mirjana i ne ume da dva puta napravi isto.

To što ima tako kreativnu mamu najviše raduje srednjoškolku Anđelu, jer svaki dan u školu odlazi sa nekim novim prstenom, minđušama, narukvicom.

- Naučila sam i nju i desetogodišnjeg sina Luku kako se savija žica i sad mi uveliko pomažu. Luka je sam već napravio nekoliko i skoro da se uopšte ne razlikuju od mojih - kaže Mirjana.