Frankenštajn u srpskom tanjiru

Zbog raznovrsnih posledica stekla je nadimak Frankenštajnova hrana, a stiže nam iz Amerike. Njihova Akademija za medicinu životne okoline prošle godine apelovala je na doktore da informišu svoje pacijente, medicinsku zajednicu i javnost da izbegavaju genetski modifikovanu hranu u širokom luku.

  U Americi je već na desetine ljudi umrlo, a nekoliko stotina obolelo zbog genetski promenjenog hemijskog jedinjenja koje im je prodala najveća japanska hemijska kompanija Šova Denko. Japanci su platili dva biliona dolara odštete, a koliko će morati da plate Amerikanci i njihova firma Monsanto ako se obistine predviđanja Nikole Aleksića iz Ekopokreta i pola Srbije pomre zbog upotrebe genetski modifikovane hrane?

Armije kritičara GMO širom sveta upozoravaju da su posledice upotrebe ovih organizama u ishrani nesagledive. Od steriliteta do karcinoma, bolesti srca, jetre, bubrega, pankreasa, dijabetesa, Alchajmera, smanjenja mozga, pada imuniteta i impotencije. Deca su toliko ugrožena da biolog Dejvid Šubert sa Salk Instituta smatra da ljudsko potomstvo postaje eksperimentalna životinja.

Srpska deca zasad su sigurna, bar zvanično... Na snazi je zakon koji zabranjuje uvoz, distribuciju i prodaju GMO, ali Amerikanci su ovim nezadovoljni, pa su hitno zahtevali od srpskih vlasti da se zakon izmeni. Da se njihovoj kompaniji Monsanto, najvećem svetskom proizvođaču genetski modifikovanog semena, dozvoli rad u Srbiji. Nezvanično, oni ovde već uveliko rade...

Nikola Aleksić iz novosadskog Ekopokreta kaže da je vlasnik MK komerca Miodrag

Polusvinja-polučovek Cilj razvoja GMO je bio da se eliminiše korišćenje pesticida i postigne produktivnija i jeftinija proizvodnja. U međuvremenu se razvila do neslućenih srazmera, pa se u laboratorijama obavlja nasilna kombinacija gena dve različite vrste, kao gena svinje i čoveka da bi se dobila svinja koja brže raste. U paradajz se ubacuju geni ribe da bi paradajz bio otporan na niske temperature. Sve se radi u ime profita. Ljudi nisu dizajnirani za ovakvu vrstu hrane, pa se javljaju alergijske i toksične reakcije.

Kostić na poljoprivrednom sajmu 16. maja 2007. godine potpisao ugovor sa Monsantom i tako postao njihov predstavnik i distributer za GM soju.

U Srbiji se samo nagađa da firme uvoze i seme kukuruza. Njihovi izveštaji na internet stranici kažu da su uspeli da udvostruče prinos kukuruza. Stručnjaci tvrde da se prinos može udvostručiti samo upotrebom GM semena.

- Narod ne zna da GM kukuruz ima samo tri odsto belančevina, dok naš domaći ima više od 10 odsto. Genetski modifikovan kukuruz nije dobar ni za životinje - kaže Aleksić.

Stoka zasad najgore prolazi. Istraživanja u indijskoj pokrajini Harjana su pokazala da je kod bufala koji su bili hranjeni GM semenjem pamuka dolazilo do komplikacija u vidu preuranjenih teljenja i neplodnosti. Mnogo teladi je uginulo. U SAD je na desetine farmera prijavilo da je na hiljade svinja postalo sterilno, nakon što su hranjene određenim vrstama GM kukuruza. Neke od njih su imale lažne trudnoće, druge su rađale kese pune vode!

I laboratorijska iskustva stečena na osnovu eksperimentalne ishrane životinja GM hranom su stravična. Kada su ženke pacova bile hranjene GM sojom, većina njihove mladunčadi je umirala nakon tri nedelje. Mladunci koji su bili hranjeni GM sojom zaostajali su u rastu, a kasnije su imali probleme sa plodnošću. Kad su pacovi mužjaci bili hranjeni GM sojom, njihovi testisi su promenili boju iz normalne u tamnoplavu.

Rezultati jedne američke studije sprovedene na ljudima, koji su jedini do sada javno objavljeni, ukazali su na to šta bi moglo biti najopasniji problem u vezi sa GM hranom. Gen koji je ubačen u GM soju prelazi u DNA bakterija koje žive u našim crevima i tamo nastavlja sa svojim delovanjem. Jednostavnije rečeno, ukoliko jedemo kukuruzni čips

Ko zna šta mi jedemo   Tako se krug zatvara i dobijamo GM meso u trgovinama. Nezvanično i neoznačeno... Komšije iz regiona bar su obaveštene da kupuju na sopstveni rizik. U Hrvatskoj i Bosni sve namirnice koje sadrže izvestan procenat GMO, moraju imati etiketu. Još 2004. godine hrvatsku javnost protresla je afera sa genetski modifikovanim semenom kukuruza firme Pionir.

koji potiče od GM kukuruza, on može transformisati bakterije koje su uobičajeno zastupljene u crevima da se pretvore u žive fabrike za proizvodnju pesticida, verovatno do kraja našeg života.

Srpske zvaničnike sve to, izgleda, ne plaši, pa se ozbiljno polemisalo da se donese zakon koji bi dozvolio uvoz GMO. U međuvremenu ne umeju da reše zagonetku kako je moguće da je u Srbiji zabranjen uvoz, distribucija i prodaja GMO, a opet imamo njive pod genetski modifikovanom sojom. Tako su se u avgustu seljaci iz okoline Odžaka na sav glas bunili zbog planiranog uništavanja polja sa GM sojom. Nikola Aleksić iz Ekopokreta smatra da je i to uništavanje bilo lažno.

- Stotine i stotine parcela u Srbiji su pod GM sojom. U Odžacima su navodno uništili samo nekoliko. Ostatak je prodat privatnim firmama za stočnu hranu - tvrdi Aleksić.

Usevi su morali biti uništeni, a seljacima je država novcem poreskih obveznika morala da isplati 12,88 miliona kuna. Hrvati su se tada više uplašili ovog semena nego tada aktuelnog kravljeg ludila. Seme je povučeno, a nekoliko godina kasnije Sabor

Republike Hrvatske je pod pritiskom SAD odustao od otvorene zabrane GM proizvoda na hrvatskom tržištu. Novim zakonima se ne zabranjuje uvoz GM proizvoda, ali se traži da prisutnost GMO u konkretnom proizvodu bude vidljivo i jasno naznačena na deklaraciji, ambalaži i propratnoj dokumentaciji.

Isto je i u Bosni i Hercegovini, koja je u februaru 2009. usvojila Zakon o GMO, s tim što sva hrana, domaća ili uvozna, koja sadrži više od 0,9 odsto GMO mora da ima oznaku "ovaj proizvod sadrži GMO", baš kao i na tržištu Evropske unije.