Vlast brine samo o foteljama

- Vlada se ni do sada nije na adekvatan način bavila problemima, pa je besmisleno očekivati da će to početi da radi u predizbornoj godini. Ovoj vladi je vreme isteklo, nema ni vremena ni kapaciteta za promene, a ostalo je najviše godinu dana. Taj politički ciklus od četiri godine nije slučajno napravljen tako, već da bi se već u prvoj godini preduzele radikalne i bolne mere, a pred kraj mandata ubrali prvi plodovi i rezultati toga rada. Umesto toga, u ambijentu kakav je stvorila ova vlast čije su političke ambicije ogromne i koja vodi računa samo o stranačkoj poziciji za naredne izbore, ne postoji prostor za razmišljanje o ekonomskoj politici koja bi se odnosila na srednji ili dugi rok - kaže za “Blic nedelje” Ivan Nikolić iz Ekonomskog instituta.

I rezultati potvrđuju da se Vlada sve ovo vreme nije bavila građanima. Više od 400.000 ljudi je ostalo bez posla od početka krize, korupcija u zemlji cveta, a više od trećine stanovništva ne može da živi od svojih primanja. Čak tri petine zaposlenih, prema podacima Samostalnih sindikata Vojvodine, zarađuje manje od 33.000 dinara mesečno, što je manje i od prosečne plate. Kada se tome dodaju zaposleni koji primaju manje od minimalca, nije teško zaključiti da veliki deo građana Srbije živi na rubu egzistencije. To, međutim, nadležne u Vladi Srbije ne tangira previše.

Vlada ni ne razgovara o nezaposlenosti

- Iako je nazaposlenost rak-rana ovog društva, mi u sindikatima nikada nismo čuli da je Vlada održala sednicu koja bi se bavila samo ovim problemom, da je uopšte o tome govorila, a kamoli sastavila tim stručnjaka koji bi mogli da sačine strategiju smenjenja nezaposlenosti. Postojale su neke paušalne akcije, uključujući tu i famozni sastanak sa predstavnicima krupnog kapitala koji bi trebalo da pokrenu privredu i zaposle određeni broj ljudi, ali je i to očigledno bila samo priča za medije. Jedina akcija koju su sproveli je davanje silnih para stranim kompanijama za otvaranje radnih mesta, ali je i to bilo očigledno kontraproduktivno. Naši stručnjaci su izračunali da bi se sa istim tim novcem otvorilo neuporedivo više radnih mesta da je ulagan u našu privredu, a osim toga strani giganti gotovo po pravilu ne zapošljavaju ljude sa biroa, već edukovanu radnu snagu, čime se problem opet ne rešava - kaže Ljubisav Orbović, vođa Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS).
 

Orbović dodaje da je i siva ekonomija jedan od problema kojim se Vlada ne bavi iako više od 800.000 ljudi radi na crno, a najmanje 130.000 za svoj rad uopšte ne prima plate. I tu je država da je htela do sada mogla da uvede red, pre svega kroz rednovnu naplatu poreza i pritisak na one za koje je evidentno da se bave utajom, odnosno da ne uplaćuju doprinose. Umesto toga, predstavnici vlasti se već godinama iz petnih žila trude da lista poreskih dužnika iz Poreske uprave nikada ne ugleda svetlo dana.

- Tu ima i državnih firmi i privatnika, i nije mi jasno zašto bi država krila ko su dužnici, osim ako nema sopstvene interese, odnosno osim ako se ne radi o prelivanju budžetskog novca u privatne džepove. Mora da se zna ko je omogućio tim ljudima da dođu do tako velikih dugovanja i time ugrožavaju sve ostale delove društva, proizvode štrajkove i proteste, prazne budžet... - kaže Orbović.

Srbija je nazadovala po svim ekonomskim pokazateljima, spoljni i unutrašnji dug se uvećava... Industrijska proizvodnja nam je manja nego 1998, kada je Srbija bila pod sankcijama. Dugovi prema inostranstvu su ogromni, a konkurentnost privrede i nivo tehnološkog razvoja veoma niski.