Država plaća ako vas turistička agencija prevari!

Srpski turisti ubuduće mogu da uplate putovanje i odahnu! Ako se Zakon o zaštiti potrošača bude primenjivao, nijedna agencija ne bi trebalo da se usudi da prevari turiste, jer su propisani daleko stroži uslovi poslovanja turističkih agencija. Jedna od stavki je i to da ako agencija ne obešteti putnike zbog propusta ili otkazivanja aranžmana, država aktivira polisu osiguranja i isplaćuje štetu.

Podstaknuta slučajem "Konte", a onda i propadanjem agencije "Džoli", Srbija je usvojila novi Zakon o turizmu, ali i Zakon o zaštiti potrošača s ciljem da u što većoj meri zaštiti putnike. Za razliku od Zakona o turizmu koji je i posle izmene gotovo 97 odsto ostao stari dokument, nova pravila agencijama više je nametnuo Zakon o zaštiti potrošača koji je počeo da se primenjuje 1. januara 2011. godine. Prema njemu, turista je maltene uvek u pravu.

Državni sekretar za turizam Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja Goran Petković kaže da je Zakonom o zaštiti potrošača sprečeno neispunjavanje ugovorenih obaveza i izbegavanja isplate štete u slučaju njihovog neispunjavanja.

"Naravno, od prevare, poput onih da vam neko uzme pare i nikada se ne pojavi teško se ko može zaštititi. Istina, najveći broj agencija nije tog tipa, ali ja ipak mislim da ćemo sada biti mnogo bezbedniji. Sada, između ostalog, imamo i polisu koja je veoma preciznija i mnogo se lakše aktivira. Njom se mogu pokriti ljudi koji se žale, a koje agencija nije obeštetila. Kada smo imali problem s 'Konteom' polisa je bila teška za aktiviranje", objasnio je Petković koji smatra da će sada među agencijama vladati zdravija konkurencija.

Turističkim agencijama nova pravila se uopšte ne dopadaju. U turističkoj agenciji "Big blu" navode da je ostalo dosta nedefinisanih stvari.

"Jedna od stvari je termin primeren rok, koji nije definisan. Zakon kaže da, ukoliko putnik odustane od putovanja u primerenom roku, agencija ima pravo da naplati administrativne troškove u najvećem iznosu od 5 odsto od putovanja, s tim da nije definisano šta je 'primeren rok'", kažu u ovoj agenciji.

Zakon o zaštiti potrošača kaže i da sve što je predmet trgovine, pa tako i cena aranžmana, mora da se izražava u domaćoj valuti.

"Primera radi, ako mi danas kažemo da neki aranžman košta 10.500 dinara, i vi uplatite 30 odsto, a posle izvesnog perioda još toliko. Vi putujete u avgustu, a 15 dana pre toga kurs je 200 dinara za evro i agencija je na gubitku jer ino-partneru mora da plati iznos u devizama", kažu  u "Big bluu".

Direktor agencije "Argus turs" Aleksandar Vučković kaže "da iako zna da u ovom zakonu postoje stvari koje otežavaju rad, više bi voleo da priča o njemu kada se on primeni u praksi".

Direktor Asocijacije turističkih agencija (Juta) Radisav Stanković smatra da je najveći problem dokumenta to što cene moraju biti izražene u dinarima.

"Taj dokument nama negde daje pravo da budemo izuzetak zbog načina formiranja cena i zbog toga pregovaramo sa Ministarstvom ekonomije i Ministarstvom trgovine. Zakon o deviznom poslovanju nam dozvoljava da ugovaramo u dinarskoj protivvrednosti", kaže Stanković.

Sa druge strane, državni sekretar Goran Petković kaže da o tome nema govora jer zakon u nadležnosti Ministarstva trgovine insistira na tome da cene pred finalnim potrošačima moraju biti izražene u dinarima.

"Turoperaterima, kao veleprodavcima aranžmana, deviznim zakonom nije zabranjeno da im cene budu u stranoj valuti. Ponuda i zaključenje ugovora, međutim, u samoj turističkoj agenciji moraju biti izraženi u dinarima", naglasio je Petković.

Šta zakon nudi?   Ako putnik odustane u primerenom roku od putovanja, agencija ima pravo na naknadu ali ne veću od pet odsto od vrednosti putovanja Ako turistička agencija ne otkloni odstupanje od ugovora za vreme trajanja putovanja, putnik može da zahteva povraćaj novca U slučaju da putovanje nije u skladu sa ugovorenim, putnik može da zahteva otklanjanje nedostataka ili da raskine ugovor Agencija je dužna da putniku pruži garanciju kojom se obavezuje da će vratiti novac i isplatiti naknadu troškova povratka potrošača u mesto povratka ako usluga iz ugovora ne bude izvršena