RAKAR

Ova, neuobičajena formulacija dovela nas je u malu nedoumicu o njihovoj etničkoj pripadnosti. Ipak, i pored oskudnih činjenica, mi ćemo pokušati da joj damo odgovor. Novi Karlovci, poznati i po starijem imenu Sase, zabeleženom u 14. veku, nalaze se na desetak km od Inđije. To je mesto početkom 18. veka bilo pusto, mada je naseljavano u vreme Velike seobe pod Čarnojevićem, ali i mnogo ranije, od prvih vekova nove ere.

Danas su Novi Karlovci nastanjeni skoro samo Srbima ali ima i nešto Hrvata, pa je i stoga ovo bila jedna od naših nedoumica: da li su Rakari došli u srednjem veku kao tzv. Sasi, rudari iz Srbije odnosno kasnije, sredinom 18. veka iz Primorja (Istre i Dalmacije), prihvatajući sa pravoslavljem i Đurđevdan kao slavu, ili su ovamo stigli kao vojnici-graničari a možda se naselili i iz Srbije, posle austrijskih ratova sa Turcima, krajem 18. veka i izvestan broj hrvatskih porodica ovde je i kolonizovan za vreme Drugog svetskog rata, kada je Srem pripao NDH.

Prezime Rakar nastalo je kao nadimak prema mestu stanovanja, a u bivšoj Jugoslaviji postojala su četiri toponima koji su mogli biti njegova osnova. Prvo je zaselak Rakari u selu Oprtalj kod Buzeta, onda, selo Rakalj kod Pule, dakle oba u Istri, treće je selo Rakari kod Ljiga i četvrto, selo Rakarje kod Velike Gorice u Hrvatskoj. Kako se prezime Rakar ne javlja u Šajkaškoj, mi smo se u traženju porekla Rakari okrenuli prema Srbiji i oblasti oko reke Kolubare, gde se nalazi spomenuto selo u množinskom obliku.

Ustanovili smo da tamo kao najstarija porodica u selu, za koju vele da je još od Kosovske bitke ovde a ne zna joj se ranije poreklo, žive Rakarčevići (Rakarci), u selu poznati samo pod ovim prezimenom, mada svaka porodica ima i drugo, posebno (zapravo primarno), prezime. Najstarije njihove kuće bile su na Plisakvicama do rečice Toplice (gde su današnje kuće Blagojevića i Obradovića).

Kad su se namnožili raselili su u druga mesta i obližnju Lipovicu, gde imaju srodnike Radojičiće i Maksiće. Krsna slava ovih familija je Đurđic. Rakari naše čitateljke slave Đurđevdan, koji je pandan ove slave u letnjem delu godine pa smo uvereni da su se i njeni preci ovde naselili iz Kolubare.

Uostalom, iz porodice Rakarčevića je bio austrijski lajtnant Petar Jeremić Rakarac koji je sa svojim četama 1788. osvojio Valjevo i Čačak, a posle rata 1791. vratio se u Rakare. Naš izvor ne kaže da li su se posle sloma Karađorđevog ustanka Rakarci ponovo iseljavali "preko" u Srem i da li je neko od njih ostao tamo. Po svoj prilici jesu preci naše čitateljke.