Tri godine od samoproglašenja nezavisnosti Kosova
"Kosovo je demokratsko, laičko i multietničko društvo" koje će prihvatiti "međunarodno civilno i vojno prisustvo". "Nezavisnošću, Kosovo preuzima međunarodne obaveze, obezbeđuje sigurnost granica sa susednim zemljama i odriče se nasilja kao načina za rešavanje nesuglasica", piše, pored ostalog, u tom dokumentu.
Dan kasnije, jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova je priznalo osam zemalja. Prvi je bio Avganistan, zatim SAD, Francuska, Albanija, Turska, Velika Britanija, Australija i Senegal.
U protekle tri godine, to je učinilo ukupno 75 država, među kojima su zemlje regiona, osim BiH, i 22 zemlje članice EU.
Na zahtev Rusije i Srbije održana je sednica Saveta bezbednosti UN. Generalni sekretar UN Ban Ki-mun izjavio je tada da je Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti i dalje pravni okvir za Kosmet.
Na toj sednici predsednik Srbije Boris Tadić zatražio je od Ban Ki-muna da poništi jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i raspusti njegovu Skupštinu.
Istoga dana (18. februar) Skupština Srbije potvrdila je raniju odluku Vlade Srbije o poništavanju jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije, a šef diplomatije Vuk Jeremić povukao je ambasadore iz zemalja koje su priznale nezavisnost južne srpske pokrajine.
Nekoliko desetina hiljada Srba protestovalo je u srpskim sredinama na Kosovu i Metohiji, protiveći se jednostranom proglašenju nezavisnosti.
Na mitingu u Beogradu 21. februara, pod nazivom "Kosovo je Srbija" pred nekoliko stotina hiljada ljudi govorio je i premijer Srbije Vojislav Koštunica, kao i tadašnji zamenik predsednika Srpske radikalne stranke (SRS) Tomislav Nikolić.
U incidentima više hiljada demonstranata pri kraju mitinga, zapaljena je ambasada SAD u Beogradu, a nekoliko drugih je oštećeno. Demolirano je nekoliko objekata restorana Mekdonalds i prodavnica u centru grada iz kojih je odneta firmirana roba. Tokom izgreda jedna osoba je poginula, više od 150 demonstranata i policajaca je povređeno, a u policiju su privedene 192 osobe.
Međunarodni sud pravde u Hagu je 22. jula prošle godine utvrdio da jednostranim
proglašenjem nezavisnosti Kosova nisu prekršeni međunarodno pravo, rezolucija 1244, ni međunarodni pravni poredak na Kosmetu. Savetodavno mišljenje MSP ne obavezuje države.
Proglašenju nezavisnosti prethodili su neuspešni pregovori Beograda i Prištine, uz posredovanje "trojke" Kontakt grupe.
Najavljeni razgovori Beograda i Prištine o životnim i drugim pitanjima još nisu zakazani. Vlada Srbije je u januaru ove godine postavila političkog direktora Ministarstva spoljnih poslova Borislava Stefanovića za šefa tima za razgovore Beograda i Prištine.
Bogdanović: Kosmet, crna rupa u srcu Evrope
Ministar Srbije za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović izjavio je povodom tri godine nelegalne nezavisnosti Kosova i Metohije da su Srbi i dalje bez slobode kretanja, prava na rad, pa i na život.
Bogdanović je rekao da za dve trećine sveta nezavisnost Kosova i Metohije ne postoji, jer od 192 članice UN, 117 poštuje teritorijalni integritet i suverenitet Srbije, dok je 75 država priznalo nezavisno Kosovo. U poslednjih godinu dana to je učinilo samo 10 država.
"Svakim danom sve je jasnije da je jednostrano proglašenje nezavisnosti bilo opravdanje za bezakonje koje vlada na Kosovu, a očito je da su u južnoj srpskoj pokrajini trenutno najugroženija ljudska prava ne samo u regionu, već i u čitavom savremenom svetu", ocenio je Bogdanović.
On je naglasio da su prava Srba i nealanbanaca ugrožena do te mere da Kosmet, po oceni mnogobrojnih međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava, predstavlja crnu rupu u srcu Evrope.
"Uspostavljanje evropskih standarda ostalo je samo mrtvo slovo na papiru, dok je pokrajina postala leglo kriminala", zaključio je Bogdanović. |
