Unuke da mi vrate u Srbiju
- Verica nas je nazvala odmah nakon što je preuzela decu da nas obraduje i da nas smiri, a i zbog toga što je Nastasija imala izričitu želju da odmah čuje mog sina Anastasa - kaže Veričin brata Milan.
- Oni su razgovarali, a mi smo svi u kući plakali. Eto, preživeli smo toliko teške trenutke da ih ne mogu opisati, ali, opet, verovali smo da pod kapom nebeskom ima pravde i da moja sestra Verica i zet Vuk nisu krivi zašta su ih optuživali ( navodno seksualno zlostavljanje dece) - priča Milan.
Koliko su teški dani bili za baku Bosiljku Brajović, to ona najbolje zna. Ali, nakon što su najlepše vesti stigle iz Amerike ona je satima nepomično sedela i gledala u jednu tačku.
Tek posle mnogo vremena nevericu je zamenio osećaj sreće.
- Bogu hvala i to se završilo onako kako je bilo jedino moguće. Neka odluče sami šta će da rade, ali ja bih bila najsrećnija kada bi se zauvek vratili ovde gde i pripadaju i gde su porodica i porod svetinja - ističe za "Vesti" još uvek veoma uzbuđena Bosiljka Brajović stalno osluškujući da će njeni unuci iz Amerike nazvati još koji put.
Slavlje u selu Brezna
Telefon u kući Brajovića neprestalno zvoni, jer je vest obradovala i druge u Brezni i takovskom kraju koji su uz ovu porodicu bili kada im je bilo najteže. Po običaju u ovom kraju, radostan događaj, ili, bolje rečeno, srećan završetak jedne drame, obeležen je kuvanom rakojom za mnogobrojne komšije, rođake i prijatelje koji su ubeđeni da nije slučajno što je lepa vest stigla baš na dan Sretenja Gospodnjeg. |