Ruski mediji: Kako je Pacoli rekonstruisao Kremlj?
Mediji navode da se lider Alijanse za novo Kosovo pojavio u Rusiji početkom 90-ih godina, kada je njegova švajcarska kompanija "Mabeteks" radila na projektima u Jakutiji. Tamo se navodno upoznao sa gradonačelnikom Jakutska Pavelom Borodinom koji je 1993. postao šef Uprave za poslove predsednika.
Uskoro je "Mabeteks" dobio narudžbine za rekonstrukciju prvog korpusa Kremlja, predsedničke rezidencije Šujska čupa, zgrada vlade, donjeg i gornjeg doma parlamenta, službe za platni promet i niza drugih objekata, pišu moskovski mediji.
List "Moskovski komsomolac" piše da će "restaurator Kremlja, skandalozni Bedžet Pacoli stati na čelo Kosova i Metohije", dok izdanje RBK ukazuje da je zahvaljujući poznanstvu sa Pavlom Borodinom Pacoli dobio poslove rekonstrukcije državnih objekata u Rusiji.
"Komersant" navodi da je Pacoli postao centralna figura korupcionaških skandala u okruženju predsednika Borisa Jeljcina i podseća da je Državno tužilaštvo sumnjičilo niz činovnika za uzimanje mita u zamenu za posao rekonstrukcije Kremlja.
U januaru 1999. godine, na zahtev Rusije izvršen je pretres u prostorijama "Mabeteksa" u Luganu u Švajcarskoj, a samog Pacolija je saslušala tadašnja državna tužiteljka Švajcarske Karla del Ponte.
U junu 2000. godine u Švajcarskoj je protiv njega podignuta optužnica za pranje novca i podmićivanja u iznosu od četiri miliona dolara. U decembru 2000. godine ruski predmet je obustavljen zbog "odustva kriminala", a Švajcarska je zatvorila predmet u martu 2002, navodi list.
"Komersant" piše da je istovremeno rastao lični sukob Pacolija i tadašnjeg ruskog tužioca Jurija Skuratova, koji je i inicirao istragu protiv "Mabeteksa" i posle toga ostao bez svoje funkcije. List podseća da je Pacoli u oktobru 1999. ruskom Prvom kanalu izjavio da je za tužioca kupio 14 odela firme Zegna, a u avgustu 2000. moskovski Basmani sud je doneo odluku da je Skuratov oklevetao Pacolija izjavom da je "ukrao od Rusije stotine miliona dolara".
Pacoli je, dodaje se, učestvovao u nizu dobrotvornih projekata, kao što je rekonstrukcija bolnice u Buđonovsku, koja je bila razrušena u vreme napada čečenskih gerilaca 1995.
"Komersant" piše da bi dolazak Pacolija na mesto predsednika Kosmeta, značio njegov ulazak u veliku politiku, kojoj je odavno stremio. List navodi da je od sredine 2000-ih godina aktivno lobirao za nezavisnost Kosmeta i da će mu na mestu predsednika lobiranje biti mnogo jednostavnije.
Radio "Glas Rusije" je ocenio da je u poređenju sa Hašimom Tačijem, Pacoli "prosto anđeo". "Takav predsednik može da se dogovori i sa Briselom, i sa Vašingtonom i sa Beogradom, i čak, ako bude imao sreće sa nepredusretljivom Moskvom", ocenjuje radio.
Saradnik Centra za proučavanje savremene balkanske krize Ruske akademije nauka Ana Filimonova izjavila je "Glasu Rusije" da je Pacoli lobirao interese projekta Nabuko i gasovoda Iran-Turska-Grčka-Albanija-Kosovo. To se, prema njenim rečima, u korenu kosi sa ruskim interesima na Balkanu, posebno što se tiče izgradnje Južnog toka.
"Zato, teško da će Pacoli razvijati neke odnose sa Rusijom", ocenila je ona, dodajući da treba imati u vidu i principijelnu poziciju Rusije o nepriznavanju nezavisnosti Kosova i Metohije nepristajanju da Kosmet postane član međunarodnih organizacija, pre svega UN.