Kina demantuje da je krila srpske obaveštajce

"To je glupost", izjavila je savetnica kineske ambasade za politička pitanja u Beogradu Hua Jafang, komentarišući tvrdnje britanskog lista "Sandej tajms", da su se pripadnici srpske vojne obaveštajne službe skrivali u kineskoj ambasadi u Beogradu u vreme NATO bombardovanja Srbije.

"Moja prva reakcija je da je to i smešno i apsurdno", dodala je Hua, druga u rangu diplomatskog predstavništva NR Kine u Srbiji.

Jednu od najvećih misterija bombardovanja SR Jugoslavije pokušao je da dešifruje "Sandej tajms", prenevši delove iz navodno neobjavljenih memoara bivšeg kineskog predsednika Điang Cemina o okolnostima američkog bombardovanja kineske ambasade u Beogradu 1999. godine, koje je objavio hongkonški list "Ćiansao".

Misteriozno ubistvo agenta CIA Bivši službenik CIA Vilijam Benet ubijen je 22. marta 2009. godine u blizini svoje kuće u Lensdaunu u državi Virdžiniji, a njegovoj supruzi Sintiji su u istom napadu nanete teške povrede. Časopis "Forin polisi" pisao je da je 57-godišnji Benet bio "odgovoran za grešku zbog koje je bombardovana kineska ambasada u Beogradu". Ovaj penzionisani potpukovnik američke vojske radio je u to vreme po ugovoru za CIA i navodno je upravo on označio mesto koje treba napasti. Za tu grešku krivica je svaljena na Beneta koji je otpušten, a u to vreme (2000. godine) nije bilo objavljeno njegovo ime.

Osim demantija kineske ambasade u Beogradu i za bivšeg komandanta RV i PVO penzionisanog generala Spasoja Smiljanića, autora knjige "Agresija Nato - RV I PVO u odbrani otadžbine", pisanje "Sandej tajmsa" potpuno je iznenađenje.

"Mislim da je reč o izmišljotini. To nema nikakve veze sa zdravom logikom i sistemom odbrane SRJ u doba NATO agresije. Ni od koga nisam čuo da su tamo boravili pripadnici naše vojne obaveštajne službe, zato što taj objekat nije pružao nikakve elemente sigurnosti u odnosu na dejstva iz vazduha", kaže Smiljanić.

Na pitanje da li je kao komandant RV i PVO morao da zna da li su pripadnici vojne obaveštajne službe mogli da borave u ambasadi Kine, on odgovara: "Ne tvrdim da sam morao da znam. Ali bilo bi sasvim u suprotnosti tadašnjeg sistema u lancu komandovanja, da to nisam znao."

Smiljanić podseća da bombardovanje ambasade Kine nije naređeno u procesu odlučivanja u komandi NATO-a za Evropu, već da je američka nacionalna komanda za ratno vazduhoplovstvo poslala bombarder da gađa ambasadu.

General u penziji Branko Krga, šef vojne obaveštajne službe u vreme bombardovanja SRJ, juče nije bio dostupan za pitanja.

Kineska ambasada na Novom Beogradu pogođena je sa tri projektila 7. maja 1999. godine, što je tada bio izuzetno ozbiljan diplomatski incident. NATO je obrazložio da je do napada došlo usled zastarelih mapa koje je dostavila CIA. Ruševine zgrade kineske ambasade i rezidencije u Ulici Trešnjin cvet su rasklonjene krajem godine. Oštećeni objekti (6.300 kvadrata) u novobeogradskom Bloku 11-a bili su u vlasništvu NR Kine, a međudržavnim ugovorom iz 2004. godine između NR Kine i Srbije, Kinezima je u Užičkoj ulici dodeljena nova lokacija za diplomatsko predstavništvo.