Heroj Raške gladan i promrzao
Hrabri spasilac od tada kao i do tada provodi dane bez struje, vode, ogreva, često i bez hrane.
- Raška je hladna, jedno od najhladnijih mesta u Srbiji, baraka prokišnjava, puna je vode, leda i vlage, smrzavam se, ali nemam kud.
Draga mi je Novembarska nagrada, ali mnogo bi mi draže bilo da su mi umesto tog papira da li neki kontejner gde bi kao čovek mogao da prespavam i živim.
Obraćao sam se čelnicima opštine, kucao na mnoge adrese, molio, ali do sada se sve završavalo na obećanjima, priča Momčilo koji već godinama kuburi sa bubrezima.
Pre petnaest godina je ostao bez posla, a dok je bio zdrav istovarao je vagone, unosio ugalj u podrume, cepao drva i tako se prehranjivao. I sada, uprkos bolesti, ne odbija ni najteže poslove, ali Raška je malo mesto, dinar je teško zaraditi.
Momčilo nema nikoga svoga, u Raškoj ga svi vole i poštuju, ali kad vetar zasvira kroz njegovu brvnaru i ponestane hrane to mu mnogo ne pomaže. Kada nema nikakvog posla danima trpi glad, ali šta će, sreći se još nada: "Ne mora to da bude kontejner, nek je samo sobičak u kom neću obolevati".
Sve zaslužio
|