EU protiv genetski modifikovne hrane
U Evropskoj uniji (EU), u kojoj je Nemačka vodeća privredna sila, dozvoljena je proizvodnja genetski modifikovanih sorti pamuka, kukuruza, uljane repice, krompira, soje i šecerne repe.
Takođe, roba koja sadrži manje od 0,9 odsto genetski modifikovanog materijala ne mora da nosi posebnu etiketu.
Tržište EU je najstrože u svetu kada je u pitanju genetski modifikovana hrana, ali je svakoj od 27 država-članica omogućeno da odluči da li će dozvoliti proizvodnju genetski modifikovanih proizvoda sa liste dozvoljenih.
Proizvođači hrane moraju, između ostalog, da osiguraju da se genetski modifikovane biljke i životinje ne mešaju sa organskim proizvodima i konvencionalno odgajanim životinjama.
Doktor Urlih Ehler iz Odeljenja za genetski inženjering u nemačkom Saveznom zavodu za zaštitu potrošača i bezbednost hrane istakao je za Dojče Vele kako su "evropski standardi (za modifikovanu hranu)... isti ili cak u mnogim aspektima viši nego u Sjedinjenim Američkim Državama. Takođe, prilično je duga procedura odobravanja i može da traje do tri godine, a za gajenje genetski modifikovanog bilja u EU čak i više", izneo je Ehler.
Po Ehleru, ima slučajeva kršenja propisa u slučaju u inspekcije genetski modifikovane ili njenog nepravilnog etiketiranja, ali su takve pojave sporadične.
Kako primećuje nemački list, zakoni u Nemackoj, mada su uglavnom usklađeni sa pravilima EU, ipak ne omogućavaju potrošačima pristup svim pravim informacijama.