Vreme ne može da uništi prijateljstvo

- Ma, ovo ti je samo još jedan primer da je život pravo čudo!

Dušan i ja smo se družili do 1938. do 1940. godine, što na Rudniku, što u Beogradu.

On je na Rudnik dolazio kod svog teče Milorada Stankovića, školskog nadzornika, a kasnije i poslanika u skupštini Kraljevine Jugoslavije i nije mu smetalo da se druži sa mnom, sinom opančara.

Naprotiv, uživao je u našim dugim razgovorima. Ja sam pričao o fotografijama, a on o farmaciji jer smo maštali o tome šta ćemo u životu raditi.

Otac mu je bio vrlo imućan čovek. Bio je vlasnik, u to vreme, izuzetno uspešne štamparije i knjižare "Papirus" u elitnom delu Beograda, a ti dani našeg druženja i momkovanja stvarno su bili nezaboravni - objašnjava Dragiša Miletić, jedan od najčuvenijih fotografa u Šumadiji čije se fotografije, posebno ratne, nalaze u mnogim muzejima širom bivše Jugoslavije i sigurno najstariji fotograf u Šumadiji koji se i danas ne odvaja od fotografskih aparata.

Ratne strahote Drugog svetskog rata pokidale su mnoga prijateljstva, ali, kao na prmeru Dragiše i Dušana, ne zauvek. Poslednji put Dragiša i Dušan su se videli 1940. godine, a pre nekoliko dana ponovo su sedeli i pričali u kući Dragiše Miletića na Rudniku, ali više ne o tome šta će biti, već šta je u međuvremenu bilo.

- Decenijama sam mislio na svog druga Dušana i jednog dana se stvarno pojavio na mojoj kapiji. Iako je prošlo sedam decenija, odmah sam ga prepoznao, ali sam mislio da mi je došao kraj i da mi se priviđa.

Naravno, bratski smo se izljubili i isplakali, a kada je prošla ona knedla u grlu ispričao mi je da je 1945. godine na skijama pobegao iz Slovenije u Austriju jer mu tadašnja vlast u Jugoslaviji nije bila po volji, za razliku od mene koji je bio u partizanskoj uniformi i fotoaparatom beležio sve važne događaje.

Iz Austrije je otišao u Brisel gde je završio farmaciju i gde i sada živi - priča starina Dragiša Miletić.
 

Srećni Dragiša - Dušan Živković nedavno je imao tešku operaciju, ali odmah pošto se oporavio jedina želja mu je bila da dođe na Rudnik i da sazna šta je bilo sa mnom, baš kao što je i mene izjedala želja da saznam šta je bilo sa njim. Ako mogu da kažem da me je u ovim godinama nešto usrećilo, onda je to susret sa mojim drugom i prijateljem Dušanom - kaže Dragiša Miletić.   Uskoro ponovo zajedno Dragiša Miletić i Dušan Živković su se posle mnogo godina u suzama ponovo sastali, ali su se u suzama i rastali, ali sada na mnogo kraće vreme, samo, kako je obećao Dušan, dok ne obavi neke poslove i ponovo doputuje na Rudnik. - I sada ćemo se družiti i mislim da ćemo o svemu pričati, kao nekad, osim o devojkama jer imam utisak da nas je vreme pomalo pregazilo - šeretski nagoveštava Dragiša o čemu su on i Dušan najčešće pričali šetajući pred onaj rat Rudnikom i Beogradom.