Četvrtak 10.02.2011.
15:24 >> 15:25h
Vestionline

Beograđani udišu 3 puta više smoga

Koncentracija smoga je u porastu ovih dana
 
Da bi se vazduh u centru pročistio treba rešiti problem daljinskog grejanja i smanjiti broj automobila u "krugu dvojke", kažu stručnjaci.

Prema rečima Snežane Matić-Besarabić iz Gradskog zavoda za javno zdravlje, reč je o "epizodnom zagađenju vazduha", koje traje samo nekoliko dana. Inače, u ponedeljak je izmeren 171 mikrogram dima po metru kubnom, a dozvoljena granična emisija je 50.

Beograd deponija opasnog otpada

 

Samo u Dunav, godišnje se između Zemuna i Grocke izlije više od 200 miliona kubika nepročišćenih fekalnih voda! Čukarički rukavac urnisali su fabrika kvarca, kolektori kišne kanalizacije, pristanište "Jugopetrol", "Vrenje", "Vijadukt IMT", IMR, "25. maj"... Potencijalne gradske bombe su TENT "Obrenovac", "Jugopetrol", "Energogas", "Beopetrol", "Tehnogas", "Lukoil", "OMV Helenik petrol", Institut u Vinči, Fabrika boja "Duga", "Galenika", Rafinerija "Beograd", "Protekta"...

 

Procena je da se godišnje proizvede, koristi i uskladišti oko 1,2 miliona tona hemijskih materija, a samo 15.000 tona otpada u okviru registrovanih industrija, i da u Beogradu ima čak 150 crnih ekoloških tačaka.

"'Magla' nad gradom, kako se čini stanarima na poslednjim spratovima stambenih zgrada, posledica je nataloženog zagađenja od saobraćaja i pojačanog grejanja. Nepovoljni meteorološki uslovi, nedostatak vetra i nagli temperaturni skok doveli su do toga da se zagađenje prizemi, odnosno da ne može strujanjem vetra da se razblaži, širi po visini i ode u atmosferu", kaže za Press Matić-Besarabić.

Ona dodaje da je poslednja "epizoda" zabeležena pre 2005. godine, dok je vazduh u glavnom gradu bio najzagađeniji davne 1986. godine.

Veliku odgovornost snose elektrane i fabrički dimnjaci
 
"Zdrave osobe nemaju razloga za brigu, dok se kod bolesnih stanje može pogoršati. Tih dana obavezno kod kuće treba da ostanu osobe sa respiratornim problemima. Šetnju treba "zaobilaziti u širokom luku", a ako je baš neophodno, onda isključivo u periodu od 13 do 15 časova", rekla je Matić Besarabić.

Milan Milutinović, načelnik službe za ekotoksiokologiju Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja, kako je objasnio, Bulevar despota Stefana je tipičan primer deonice najrizičnije za siguran i zdrav život.

 

27 miliona evra za čist vazduh u Pančevu 

 

Grad poznat po čestim uzbunama zbog zagađenja vazduha, godinama nije imao strategiju za podizanje ekološkog standarda. Međutim, sada je Pančevo prva lokalna samouprava u Srbiji koja je u saradnji sa Centrom za čistiju proizvodnju Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu pokrenula inicijativu da emisiju štetnih gasova smanji u procesu proizvodnje. Suština projekta je da se ne saniraju posledice zagađenja, već da se ono otkloni pre nego što pričini štetu. Nažalost, za ovaj poduhvat neophodno je pozamašnih 27 miliona evra. Neke kompanije su već krenule sa primenom ovog plana, a kada bi projekat bio u potpunosti sproveden, ušteda bi na godišnjem nivou bila skoro deset miliona evra. Ipak, ono što je mnogo značajnije, negativan uticaj na životnu sredinu bio bi osetno manji.

Prvenstveno, preko ovog bulevara se obavlja sav drumski saobraćaj iz Pančeva prema Novom Beogradu. Kada na to dodate da je reč o jednoj od saobraćajno najfrekventnijih deonica, a uz to je još i kanjonskog tipa, a to znači da je sa obe strane "zagrađen" stambenim objektima visine i do nekoliko spratova, pa je nemoguće ravnomerno cirkulisanje vazduha, onda vam se zaključak o tome da li ga treba izbegavati ili ne sam nameće, dodao je načelnik.

On kaže da u svetu ljudi teže da žive na mestima udaljenim od centra grada, upravo zbog očuvanja zdravlja.

2024 © - Vesti online