Dijaspora se kući u tuđini

Posao sa nekretninama u Nemačkoj doživljava pravi bum, uprkos činjenici da se zemlja još leči od recesije i da je upravo tržište nekretnina bilo inicijalna kapisla teškog privrednog loma u svetu.

Braničevo napušta Srbiju U Braničevskom okrugu, kraju poznatom po velikom broju iseljenika, promet nekretnina pao je drastično, dok cene uprkos svemu rastu. U agenciji Takovo kažu da je broj klijenata, naših državljana koji žive i rade u inostranstvu u odnosu na 2006. godinu pao za čak 50 odsto. - Naša dijaspora je zapravo već kupila ili izgradila kuće i stanove. Ovi koji još kupuju su sve zahtevniji, ne žele da kupuju objekte u izgradnji. Kad je reč o kućama ne pamtimo kada je neko platio 100.000 evra. Cene ipak, rastu, pa tako kvadrat u staroj gradnji, strogom centru Požarevca staje do 1.000 evra, kvadrat u izgradnji je 700 do 800 evra, gotovi stariji stanovi od 600 do 750 evra. Kad je reč o kućama, njih prodaje lokacija, a ne toliko kvalitet izgradnje - kažu agenti.

Jedna od vodećih nemačkih agencija za prodaju nekretnina Engel i Folkers, koja je specijalizovana za visoke standarde kupaca, ostvarila je samo na ime provizija od prodatih objekata rekordnih 77,5 miliona evra, čak 20 odsto više nego lane. I manje ekskluzivni posrednici na tržištu nekretnina zadovoljno trljaju ruke, pa je tako u firmi Grosman i Berger profit povećan čak za 22 odsto.

Jedan od posrednika u trgovini objašnjava da ovakav skok prometa još nije video u tri decenije dugoj karijeri, a nudi se i objašnjenje da je ključ buma nekretnina u enormno niskim kamatama s jedne strane, dok su mnogi Nemci, u brizi da li će im inflacija i svetska kriza ugroziti ušteđevinu, odlučili da investiraju u sopstveni krov nad glavom.

Posle krize u 2008. i 2009. godini, promet i zarada od stanova i kuća porasli su širom zemlje za 60 odsto.
 

Najskuplje nekretnine su tradicionalno u Minhenu, centru ekonomski snažne Bavarske. Tamo je kvadrat u proseku dostigao 4.000 evra, u samom centru i 5.000 evra, a sledi ga Diseldorf sa 3.000 evra, dok su na začelju nekretnine u istočnom delu zemlje i Rajnland Pfalcu.
 

Uprkos izvesnom zastoju u poslednjem kvartalu prošle godine, trend je nastavljen i u januaru 2011, čemu doprinose dobri privredni rezultati i smanjen broj nezaposlenih.

Međutim, velika tražnja za stanovima i kućama dovodi i do porasta cena nekretnina, pa stručnjaci strahuju da bi takav trend mogao da dovede do sloma sistema, odnosno takozvanog pucanja mehura od sapunice, po istom scenariju koji je slomio tržište u SAD. To je bio dovoljan motiv mnogim investitorima da već sad počnu da izlaze iz posla.
 

Groznici kupovanja nekretnina nisu odoleli ni naši iseljenici. Decenijska dominantna praksa je bila da se nekretnine grade ili kupuju u Srbiji, ali su se okolnosti promenile.
Više je razloga za kupovinu nekretnina ovde nego u Srbiji. Jedan od glavnih jeste taj što je u Nemačkoj moglo uvek dobro da se zaradi na prodaji nekretnina, jer je to dobra investicija.

 "Ne planiram da kupujem u Srbiji, jer ne živim tamo, a u Nemačkoj je na snazi novi zakon, prema kojem nekretnine moraju da se poseduju bar 10 godina da bi posle mogle da se prodaju", tvrdi Bata Jovanović iz Berlina.
 

Ako neko baš želi da ulaže u Srbiji, poručuje Jovanović, onda treba da čini samo u Beogradu, gde su najbolje šanse da se nekretnine prodaju, u slučaju da zatreba gotov novac.
 

"Nekretnine tamo najmanje gube na vrednosti jer je Beograd milionski grad i potražnja je daleko veća nego u manjim mestima", dodaje Jovanović.
 

Međutim, agencije za promet nekretnina su saglasne u jednom - tržište je u poslednje dve godine mrtvo! Gotovo niko nije u stanju da stan ili kuću proda, odnosno kupi, a pri tom cene se ne pomeraju značajno.

Osnovni moto prodavaca jeste njihova procena da kvadrat vredi ovoliko ili onoliko, iako na slobodnom tržištu kvadrat vredi onoliko koliko je neko spreman za njega da plati i ni cent više, a kako cene miruju i prometa nema, jasno je da su one nerealno visoke, što je i paralisalo tržište.
 

Ima i onih koji nisu stali u red za kupovinu u dijaspori i radije ulažu u rodnom kraju. Ilija Malinić iz Berlina smatra da, i pored preoštrih poreza u Srbiji, naše ljude nostalgija vuče u otadžbinu da tamo nešto kupe.
 

"Možda su u Nemačkoj bolji uslovi, ali ako čovek ulaže u nekretnine, to znači da se time vezuje i da mora ostane do kraja života. Tako pretežno čine ljudi čija su deca u dijaspori zasnovala porodice, školuju se ili rade", kaže Malinić i napominje da je u Srbiji suviše česta praksa da nove vlasti menjaju zakone koji se tiču poreza i izgradnje.

 

Preskupi kvadrati

- Cene stanova u Srbiji su previsoke i u ovom trenutku ima puno stanova koji su prazni. Nemačka je sa druge strane uređenija zemlja i investicija je mnogo sigurnija. Lično imam nekretnine i ovde i u Srbiji - kaže Predrag Čavić iz Karlsruea.
 

Nedeljko Ilić iz Štutgarta razlog za procvat tržišta nekretnina vidi i u velikim iznosima ušteđene gotovine u Nemačkoj, te se traži tradicionalno sigurno ulaganje.

 - Mislim da je dobro ulagati i u Nemačkoj, ali u velikim gradovima u Srbiji. To je dobar kapital, koji ne može da propadne. Mi smo uložili u nekretninu u Beogradu - kaže Ilić.
 

Isti je slučaj i sa Željkom Savićem iz Frajburga koji nekretnine poseduje i u Nemačkoj i u Srbiji. Njega ne plaše ni novi propisi.

 - Za porez ne brinem, posebno ne u Srbiji jer je cela priča oko plaćanja u Srbiji naduvana - smatra Savić.
 

Zoran Mitrović, umetnik iz Kila, žali bog novih poreza jer je, kako kaže, oduvek želeo da u rodnom Kraljevu otvori atelje i slikarsku školu.

 - Ali, Zakon o porezu na nekretnine dovodi sve moje planove pod znak pitanja - kaže on.

 

Iskustvo naših ljudi sa nekretninama u Bavarskoj   Minhen mudar izbor   Različita su iskustva naših ljudi kada je reč o kupovini nekretnina u Minhenu, odnosno u zavičaju. Radoslav Ašković je iz Valjeva vremenom je sve više prihvatao Minhen kao svoj grad za život.   - Uložio sam novac u Valjevu i Beogradu gradeći i kupujući nekretnine, možda i svih milion evra. Kada bih rešio danas da to prodam, verovatno ne bih dobio više od 200.000 evra. A da sam taj novac uložio u minhenske nekretnine, sigurno bi danas vrednost bila i pet puta veća. Ipak, ja sam kupio dva stana za dve ćerke u Minhenu i pokazalo se da je to bio dobar potez - kaže Ašković.   Jovo Rusić je u inostranstvo krenuo iz sela Biskupija kod Knina.   - Sve što sam zaradio nosio sam dole i pravio kuću u rodnom selu u Hrvatskoj, koja je u ratu porušena i zapaljena. Posle toga sam napravio kuću u Malom Mokrom Lugu kod Beograda, a ja živim kao penzioner u stanu u Minhenu gde plaćam mesečni zakup. Da sam znao ono što sada znam, sav novac bih uložio ovde u stan - kaže Rusić.