BiH: Bojni otrov i dalje ubija

Igor Ignjatović postao invalid zbog trovanja "Beharom"

Novo šokantno svedočenje, koje je ovih dana objavljeno u medijima u Srpskoj, potvrđuje da određen broj pripadnika Vojske RS i danas oseća posledice bombardovanja njihovih položaja projektilima u kojima su se nalazili bojni otrovi.

O tome je pričao i Igor Ignjatović, nekadašnji pripadnik Prve gardijske brigade VRS, koji je naveo da je biološko oružje koje je koristila Armija BiH kod njega i njegovih saboraca izazvalo teške posledice po zdravlje, a u mnogo slučajeva i smrt.
 

On je rekao da su improvizovani projektili tipa "strela" i priručne bombe, kojima je njegova jedinica krajem decembra 1993. i početkom januara 1994. godine bila izložena na Nišićkoj visoravni, bojnim otrovima bili punjeni u ratnim radionicama "Behar 1" i "Behar 2", smeštenim u podrumima Medicinskog i Građevinskog fakulteta u centru Sarajeva.
 

"Mladi gardisti iz Banjaluke i cele Krajine u novembru 1993. prebačeni su na ratišta oko Sarajeva gde smo, odmah po dolasku, bili izloženi dejstvu čudnih projektila, koji su ličili na izdužene tromblone. Ti projektili nisu imali ni inicijalnu kapislu, ni eksplozivno punjenje, već su se pri udaru u zemlju lomili na pola. Bili su punjeni nekim plavkastim prahom, materijom neobičnog i neprijatnog mirisa, koja bi obojila sneg svud oko mesta rasprskavanja projektila", rekao je Ignjatović.
 

Prve posledice izlaganja bojnim otrovima osetili su gardisti iz Ključa i Drvara.
 

"Bili su to čelično zdravi i probrani momci, baš kao i mi iz Banjaluke. Žalili su se na bolove u grudima i stomaku, povraćali su i znojili se na temperaturi od minus 20 stepeni. Neki od njih obolevali su i na nervnoj bazi. Na slične simptome u mojoj jedinici žalili su se Igor Preselj, te Siniša Đaković, koji je kasnije umro od karcinoma. Prvi znakovi bolesti kod mene su počeli da se javljaju u januaru 1994, kada sam osetio malaksalost i bolove u grudima", ispričao je Ignjatović.
 

Kada je počeo da pljuje krv, Igor je sa ratišta hitno prebačen u banjalučki Klinički centar, a potom i na beogradsku VMA, gde su mu u martu 1994. dijagnostikovali Hočkinsovu bolest, maligno obolenje limfe.

Citostatici, a kasnije i hemoterapija kojom je lečen, potpuno su uništili Igorov organizam, a njegovo telo nije uspelo da se izbori sa bezazlenim prelomom noge zbog čega mu je ona amputirana.
 

Njegovo svedočenje bi moglo da posluži u pojedinim sudskim procesima, koji bi tek trebalo da se vode pred sudovima u BiH, a nadležni iz MUP-a RS pozvali su sve bivše borce sa sličnim slučajevima da se jave i svedoče o onome što su prošli.