Vojna policija isterala penzionisane oficire iz prinudnog smeštaja
"Oni to nisu smeli da rade bez sudskog naloga i uz asistenciju vojne policije... U vojnom fondu nalazilo se od tri do četiri hiljade stanova, a to su uglavnom podelili ljudima koji nisu imali nikakve veze sa Vojskom. Nas su smestili u sobičke i naplaćuju nam komunalije po ekonomskim cenama, a ukinuli su nam i takozvane 'uvećane troškove stanovanja'", kažu porodice koje skoro dve decenije žive u "Galebu" u Ulici Svetozara Markovića.
Kako pričaju oko pola sedam jutros u hotel "Galeb" ušli su pripadnici specijalnog voda vojne policije, zajedno sa pet službenika Ministarstva odbrane i Vojne ustanove "Dedinje".
"Ušli su jutros dok je većina spavala... Stao sam na vrata sobe, ali su me četvorica vojnih policajaca pomerila. Razvalili su vrata i izbacili stvari u hodnik. U toj sobici od desetak kvadrata živeo je moj sin, a supruga i ja u drugoj sobici. Iako smo podnosli zahteve za korišćenje još jedne sobice nikada nam rešenje nisu dali, a po svim propisima imamo pravo na to. Po pravilu po članu porodice trebalo je da dobijemo od 15 do 18 kvadrata", priča Ćuća, koji je sa suprugom i sinom došao pre 19 godina iz Mostara gde je imao dvosoban stan.
Sobu su jutros napustili Blagoje Karadžić, zastavnik prve klase u penziji i njegova supruga.
"Bio sam u sobi 513 od devet kvadrata do 2005. kada smo, uz saglasnost osoblja ovog objekta, ušli u drugu sobu. Podnosio sam zahtev za rešenje za tu drugu sobu, ali mi nikada nisu dali rešenje ... Upali su jutros hajdučki, nasilno i izbacili su nas ko poslednje fukare... Imam 73 godine, a supruga 70. Stari smo i bolesni", priča Blagoje Karadžići.
Iz sobe od 18 kvadrata iseljena je porodica Kocev. "Došli smo sa dve ćerke 1992. iz Sarajeva. Tamo smo imali trosoban stan. Ovde smo dobili rešenje za dve sobice. Ćerke su se udale i ostali smo suprug i ja. Od te dve sobe jednu smo vratili jer nam je bilo skupo da plaćamo. Sobu koja je ostala zamenili smo za drugu, malo bolju, jer u toj u kojoj smo bili i za koju imamo rešenje, curele su fekalije. Nisu nam dali da zvanično napravimo zamenu i dobijemo rešenje za sobu iz koje su nas danas izbacili, iako smo podnosili zahteve. Stvari su nam u hodniku i ne znam šta da radimo. U sobu, za koju imamo rešenje, ne možemo jer je neuslovna. Inače, sve račune smo plaćali", priča Vinka Kocev.
Oficiri JNA, koji su sad u penziji, sa svojim porodicama su početkom devedesetih godina po prekomandi došli u Beograd. Tadašnje vojne vlasti su im, kako kažu, obećale stan u Beogradu, a da bi ga dobili morali su da se odreknu svojih stanova u gradovima u Sloveniji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, gde su do tada službovali. Rešenje o službenom stanu još nisu dobili, već imaju samo rešenje o privremenom smeštaju u hotelu, uglavnom za sobicu od desetak kvadrata.
Bivši upravnici hotela su im kako ističu omogućili da koriste dodatnu sobu, ali nadležni nikada nisu hteli za tu dodatnu sobu da daju rešenje iako su podnosili zahteve. U tim sobama žive njihova deca, neki i sa porodicama.
U Ministarstvu odbrane kažu da je reč o 13 osoba koje su pored već dodeljenih soba, za koje imaju rešenje, nasilnim putem zauzele i druge i da će iz tih soba u kojima su bespravno, biti iseljeni.
"Ovi ljudi se ne iseljavaju iz smeštaja za koji imaju validno rešenje, već iz onih u koje su nasilno ušli. Sve ovo radi se u sklopu racionalizacije troškova Ministarstva odbrane, jer osobe koje bespravno koriste smeštaj u vojnim objektima širom zemlje su zbog neplaćanja svojih obaveza oštetili budžet za milion evra. Samo ovih 13 ljudi duguje devet miliona dinara. Ove osobe pored svojih redovnih primanja od Ministarstva dobijaju i takozvane 'uvećane troškove stanovanja' koji su i više nego dovoljni za pokrivanje mesečnih obaveza", kazali su nedavno u Ministarstvu odbrane.