Svedok: Markale gađala Vojska RS
Tadašnji predsednik RS optužen je za terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada 1992-95, uključujući i drugo granatiranje Markala, 28. avgusta 1995.
Po optužnici, u eksploziji minobacačke granate na ulazu u pijacu, tog dana su stradala 43 civila, a ranjeno je 75 građana.
Britanski general Smit, koji je u to vreme zapovedao "plavim šlemovima" u BiH, posvedočio je da je na osnovu istrage i informacija kojim je raspolagao već sutradan, 29. avgusta, zaključio da su za eksploziju na Markalama odgovorni bosanskih Srbi.
"Tog dana, telefonom sam informisao generala (Ratka) Mladića da sam zaključio, bez ikakve sumnje, da je granata doletela sa položaja VRS", rekao je Smit, napominjući da je istovremeno dao nalog NATO da pripremi vazdušne udare na snage bosanskih Srba.
Svoj zaključak, Smit je, kako je rekao, zasnovao na dve istrage, koje su odvojeno sproveli vojni posmatrači UN i Unprofor. Njihovi nalazi bili su "neznatno različiti, ali su se na kraju poklopili" – analiza kratera od granate pokazala je da je doletela s južne strane.
"Ono što je bilo najznačajnije, niko nije čuo zvuk ispaljenja granate u blizini Sarajeva...To me je navelo na zaključak da je granata ispaljena van zone odbrane Sarajeva, što znači sa teritorije pod kontrolom Srba", naveo je Smit, objašnjavajući da minobacači pri ispaljivanju proizvode veliku buku, koja se ne može prigušiti.
Na dan eksplozije na Markalama, komandant VRS general Mladić tražio je od Smita formiranje zajedničke komisije koja bi ispitala incident, ali je britanski general to odbio, zbog toga što bi, kako je obrazložio, to oduzelo mnogo vremena.
U nastavku suđenja, svedoka će sutra unakrsno ispitivati optuženi Karadžić, koji se brani sam.
Karadžić je optužen i za genocid u Srebrenici i još sedam bosanskih opština, za progon nesrba širom BiH i uzimanje pripadnika misija UN za taoce 1992-95.