Srpske tvrđave na izložbi UNESCO-a

Bradić je, otvarajući sinoć izložbu, rekao da srednjevekovni spomenici kulture predstavljaju potencijal za povezivanje sa drugim zemljama u regionu, da su za Srbiju od velikog značaja i da su neke od podunavskih zemalja, poput Mađarske, već iskazale želju da se uključe u projekat, navodi se u saopštenju ministarstva.

Izložba fotografija "Put kulture - tvrđave na Dunavu" je promotivni deo istoimenog projekta koji Ministarstvo kulture sprovodi u okviru UNESCO-vog regionalnog programa "Kulturno nasleđe - most ka zajedničkoj budućnosti", a koji se sprovodi na području Jugoistočne Evrope.

Cilj projekta je uspostavljanje održivog razvoja tvrđava u sedam gradova u Srbiji kroz koje protiče Dunav, a to su Bač, Novi Sad, Beograd, Smederevo, Golubac, Veliko Gradište i Kladovo.

Kako se u saopštenju navodi, cilj je takođe "prepoznavanje i puno iskorišćavanje potencijala kulturnog nasleđa kao turističkog i ekonomskog resursa, posebno imajući u vidu da je razvoj turizma na Dunavu jedan od strateških prioriteta razvoja Srbije u narednom periodu".

Putujuća izložba "Put kulture - tvrđave na Dunavu" je tokom 2010. godine bila predstavljena u Evropskoj komisiji u Briselu, potom u okviru Dunavskog festivala u Ulmu, zatim i u Ingolštatu u Nemačkoj, a Parižani su imali priliku da je od 17. decembra do 2. februara pogledaju u Kulturnom centru Srbije.

Sinoćnom otvaranju izložbe prisustvovao je i Frančesko Bandarin, pomoćnik za kulturu generalne direktorke UNESCO-a i direktor Centra za Svetsku kulturnu baštinu, kao i Zorica Tomić, ambasadorka stalne misije Srbije pri UNESCO-u.

Inače, do sada su na listu svetske baštine iz Srbije upisani manastir Studenica, Stari Ras sa Sopoćanima, četiri srednjovekovna spomenika na Kosovu i Metohiji: Gračanica, Crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu, Pećka patrijaršija i Visoki Dečani, kao i rimski lokalitet Romulijana kod Zaječara.

U okviru UNESCO-vog programa "Pamćenje sveta", u Svetski registar kulturne dokumentacione baštine iz Srbije su upisani Arhiva Nikole Tesle (2003. godine) i Miroslavljevo jevanđelje (2005).

Srbija se zalaže da se u tu listu uvrsti i Jugoslovenska kinoteka, a na listu svetske baštine Tvrđava na Petrovaradinu, manastir Velika Hoča na Kosovu i Metohiji, zatim Caričin grad, manastir Manasija, grad Bač sa okolinom, Rajačke pivnice i Smederevska tvrđava.

UNESCO MAB Savet, u okviru programa "Čovek i biosfera", deo Parka prirode Golija proglasio je za Rezervat biosfere Golija - Studenica.

Od septembra 2006. godine svetska baština UNESCO-a postala je i nematerijalna baština o kojoj posebnu brigu vodi Međudržavni komitet za očuvanje nematerijalne svetske baštine.

Nematerijalnu svetsku baštinu čine usmena tradicija, umetnička izvođenja, društveni običaji, rituali, festivali, znanja i običaji vezani za prirodu i svemir, kao i znanja i umeća tradicionalnih zanata.

Sredinom oktobra prošle godine, na zasedanju u Najrobiju, pod zaštitu UNESCO-a, na predlog Hrvatske, stavljeno je, između ostalog tradicionalno pevanje - tzv. ojkanje, na koji način najčešće pevaju Srbi iz Hrvatske.

U toku je akcija da Srbija za takvu zaštitu predloži nekoliko svojih tradicionalnih vrednosti, poput jedinstvene u svetu porodične slave i izrade keramičkih posuda u selu Zlakuse kod Užica.