Vlada zadužuje buduće generacije

Zaduživanjem kod komercijalnih banaka, država traži izlaz iz krize

Klizanje u dužničku dubiozu počelo je u novembru prošle godine kad je Vlada odlučila da rupu u budžetu zakrpi sa 250 miliona evra pozajmljenih od KBC banke, Nove kreditne banke Maribor, Eurobanke EFG, Vojvođanske, Hipo Alpe Adrija i Erste banke, i banaka koje su dale zajedničku ponudu - Inteza, Unikredit, Rajfajzen i Sosijete ženeral.

"Kako to je to bilo dovoljno samo za nepuna dva meseca, jer je državna kasa u mesečnom minusu između 50 i 150 miliona evra, krenuli su u novi dug", kaže ekonomista Miodrag Zdravković.

Novi zajam je još veći, čak 295 miliona evra se zajmi od Sosijete ženeral banke, ali stručnjaci upozoravaju da će i taj novac biti brzo spiskan, a državu, odnosno poreske obveznike će dovesti na granicu dozvoljenog javnog duga.

Niko ne sme da pita

Banke vole da daju državi novac jer je ona dobar dužnik, za razliku od građana ili preduzeća, smatra ekonomista Miodrag Zec.

"Neverovatno je da niko Vladu ne sme ni da pita šta se dogodilo s kreditima za početni biznis. Niko nam iz Vlade nije objasnio kako je moguće da ona pozajmljuje od banaka novac po kamati od 13 odsto, a onda ga prosleđuje građanima po jedan odsto. Poznato je da svako četvrto preduzeće ne vraća dugove bankama, a mogu samo da mislim koliko je kredita koji se ne vraćaju državi", kaže Zec.

Sa preko 11 milijardi evra država je već na nivou zaduženosti od 41 odsto, pa se polako bližimo granici dozvoljenog javnog duga od 45 odsto. Na sve to sindikati javnih sistema traže novac koji im po dogovorima s Vladom pripada, ali kojeg nema.

Javašluk bez kazne

- Javna preduzeća duguju EPS-u 700 miliona evra za struju

- Godišnje građani ukradu struju u vrednosti 60 miliona evra

- Za 700.000 ljudi poslodavci ne plaćaju doprinose

- Godišnje se za javne nabavke potroši četiri milijarde, a zbog zloupotreba izgubi milijarda evra

- Nijedan državni činovnik nije odgovarao za zloupotrebu budžeta.

Neće biti ništa ni od očekivanih 1,4 milijardi evra od prodaje Telekoma Srbije jer država prodaje samo 31 odsto akcija, za šta može da očekuje 860 miliona evra.

"Ne mogu da nađem nijedno racionalno objašnjenje da se dozvoljava da 700.000 ljudi radi neprijavljeno, da ti poslodavci budu nelojalna konkurencija poslodavcima koji budžet redovno pune", kaže Dragan Matić, predsednik industrijskog sindikata metalaca Srbije.

Jedan od izlaza za Vladu mogao bi da bude novi aranžman sa MMF-om jer postojeći ističe u aprilu, ali je problem što MMF ne daje novac za potrošnju, već za devizne rezerve i pride traži od države da se odgovorno ponaša prema novcu poreskih obveznika, što nije bilo blisko nijednoj dosadšanjoj vladi u Srbiji.