Hrvatska počinje istragu komunističkih zločina
List navodi da je evidentirano 718 lokacija, od kojih 628 masovnih grobnica u kojima je 90.000 žrtava, a najviše je vojnika NDH, nemačkih i talijanskih.
Grobnice nađene u okolini Zagreba podsećaju na stratišta kao što je Ovčara, kaže u razgovoru za „Večernji list“ ministar Karamarko, ističući da su u jame u okolini Zagreba posle dolaska partizana bacani ranjenici koji su bili u bolnicama.
"Obavljeno je preko 2.000 informativnih razgovora, podneto pet krivičnih prijava protiv nepoznatih počinilaca i jedna krivična prijava protiv poznatog počinioca krivičnog dela ratnih zločina", rekao je Karamarko.
On je dodao da je do sada sastavljeno više od 500 izveštaja u kojima su sve prikupljene informacije u vezi ratnih zločina i koja su prosleđena nadležnim županijskim tužilaštvima.
Karamarko kaže da su mu podršku dali svi čelni ljudi države, sadašnji i bivši predsednici Ivo Josipović i Stjepan Mesić, kao i premijerka Jadranka Kosor, a ocenjuje i da se revizije istorije na osnovu istraga o likvidacijama 1945. ne boje pravi antifašisti ni rodoljubi.
Na podsećanje da neki pravnici kažu da zločini koji su se desili posle rata nisu ratni zločini i da zastarevaju, pa za njih niko ne može krivično odgovarati, Karamarko odgovara da kvalifikacija pre svega zavisi od državnog tužilaštva koje treba oceniti da li se radi o ubistvima ili o ratnom zločinu.
"Došlo je vreme da priznamo da je zločina bilo, da ih rasvetlimo i da oni konačno dožive društvenu i političku osudu u skladu s prirodom zemlje koja je na pragu ulaska u EU. Osim toga, dužni smo odgovore o tom fenomenu masovnih pogubljenja porodicama ubijenih sebi i budućim generacijama", naglasio je Karamarko.