Film razbesneo francuske desničare
“Izvan zakona”, delo alžirskog reditelja Rašida Bušareba (52), rođenog u Francuskoj, bilo je zapaljiva tema i mnogo pre Kana. Pojedini ljudi u toj zemlji, čak i da ga nisu gledali, nazivaju film istorijskim revizionizmom i "antifrancuskim".
Učesnici nedavne velike međunarodne konferencije u Alžiru o važnom dokumentu u procesu dekolonizacije, Rezoluciji 1514 Generalne skupštine Ujedinjenih nacija iz 1960, imali su zadovoljstvo da odgledaju "Izvan zakona“.
Impresivna, energijom nabijena saga u kojoj je izvanredna gluma tri muška karaktera utkana u radnju koja se proteže tokom četiri decenije, doživljena je kao jasna umetnička istorijska lekcija kako su se i zašto Alžirci borili protiv francuskog kolonijalzma dok po cenu 1,5 miliona poginulih (svaki sedmi žitelj u to vreme) nisu izborili nezavisnost.
Prelamajući se kroz istoriju jedne porodice, priča počinje 1925. kada je u Alžiru siromašna arapska porodica proterana sa zemljišta koje je francuski doseljenik, kolon želeo, a zakon mu omogućavao. “Ta zemlja je pripadala mom ocu! Ja sam ovde rođen,” plakao je otac porodice pošto nije mogao da pokaže nijedan dokument da je zemlja njegova. Tri sina porodice rasla su da se osvete za ovu i druge nepravde koje su njima i drugim Alžircima nanele francuske kolonijalne vlasti.
Film se zatim bavi periodom 20 godina kasnije i prikazuje mnogo tragičniju scenu u primorskom gradu Setifu, gde živi Saif (marokanski glumac Džamel Debuz), najmlađi od sinova prognanog felaha, zemljoradnika.
Dok Francuska slavi pobedu na kraju Drugog svetskog rata i kapitulaciju nacističke Nemačke, kolonijalni vojnici raspoređeni na balkonima i krovovima kuća u Setifu i ratni brodovi sa mora, otvorili su vatru po alžirskim demonstrantima koji su se sukobili sa kolonima. Ubijene su hiljade Alžiraca, prema istoričarima u toj zemlji između 15.000 i 45.000, i oko 100 kolona. Masakr u Setifu je postao manifest za alžirsku nezavisnost.
Film je po ceni od 19,5 miliona dolara bio produkcija velikim delom francuskih kuća i kompanija iz Alžira, Tunisa i Belgije. To je podstaklo demonstracije u Kanu i ranije Marseju, na kojima su članovi ultradesničarskog Nacionalnog fronta i nekadašnji koloni poručivali da "Francuska finasira anti-francuski film“.
Protesti su bili novi podsetnik da dugotrajna bitka za nezavisnost Alžira još uvek predstavlja osetljivu temu za mnoge u Francuskoj. "’Izvan zakona’ je film koji uznemirava“, stajalo je na naslovnoj strane dnevnika "Le Parizijen".
Poslanik Lajonel Luka iz stranke Unija za narodni pokret (UMP) predsednika Nikole Sarkozija izjavio je posle gledanja filma da "poredi Francusku sa SS (jurišnim odresima nacističke Nemačke), a francusku policiju sa Gestapom (nacističkom tajnom policijom)“.
Po Bušarebu, film je "iznad svega o nepravdi“, a njegova radnja je u većoj meri smeštena u Francuskoj zato što je tamošnje viđenje borbe za nezavisnost Alžira malo razmatrano pa je hteo da pokrene debatu o tome.
“Na sociolozima i drugim stručnjacima je da objasne zašto je ljudima u Francuskoj teško da se vrate u prošlost”, izjavio je Bušareb na konferenciji za novinare pošto je njegov film prikazan u Kanu.
Nagrađivani italijanski film iz 1966. "Bitka za Alžir“, režisera Đila Pontekorva o ključnom periodu u borbi severnoafričke nacije za nezavisnost, godinama je bio zabranjen u Francuskoj. Bušarebovi filmovi često se bave kontroverznim temama, pa njegovo poslednje delo "Londonska reka“, za radnju ima posledice bombaških napada u javnom saobraćaju u Londonu 2005.
"Dani slave“, Bušarebov raniji film nominovan za Oskara i dobitnik nagrada na Kanskom festivalu 2006, govori o Severnoafrikancima koji su diskriminisani iako su se hrabro borili u francuskoj armiji tokom Drugog svetskog rata. To je podstaklo tadašnjeg predsednika Žaka Širaka da naredi da im budu izjednačene penzije sa Francuzima.
“Izvan zakona” će kao alžirski predstavnik biti u konkurenciji devet najboljih inostranih filmova na 83. dodeli Oskara u Holivudu 27. februara.