Moj šef Adolf Hitler

Rokus živi u maloj beloj kući, nekoliko kilometara od Hitlerovog bunkera u Berlinu. U kući nema firerovih slika, bista ili stvari. Izbacila ih je Mišova supruga Gerda.
 

Rokus je kao 20-godišnjak raspoređen u Verfügungstruppe koja je bila preteča SS trupa. U borbi za utvrđenje Modlin kod Varšave dobio je metak u pluća, a za ispoljenu hrabrost dobio je Gvozdeni krst. Kada se oporavio, raspoređen je u Hilterovu pratnju.
 

"Odvezli su me u Berlin, u Vilhelmstrasse 77, što je bila firerova adresa. Strepeo sam od tog susreta. Prvi zadatak mi je bio da u Beču predam pismo njegovoj sestri Paulini. Kada sam ga video, shvatio sam da nije ni neman ni nadbiće. Ostavio je na mene utisak normalnog i rečitog čoveka", seća se Miš, koji je potom pet godina bio njegov lični telefonista, kurir i telohranitelj.
 

Još pamti Hitlerov broj telefona - 12 00 50. Seća se i svoje svadbe sa Gerdom 1942. godine, kada je od firera na poklon dobio sanduk vina.

Zatrpan pismima obožavalaca   Rokus Miš, koji se jedva kreće i uz pomoć hodalice, kaže da je suviše star da bi odgovarao na brojna pisma i mejlove koje dobija od obožavalaca širom sveta. Njegova kuća je puna pisama i paketa.   "Pisma stižu iz Koreje, Finske, Islanda, SAD i drugih zemalja i ni u jednom nema ružne reči", kaže Miš.

"Neprestano sam bio u Hitlerovoj blizini, ali nisam ništao imao sa nacističkom partijom. Slušao sam njegove telefonske razgovore, ali nikada nisam čuo ništa o masovnim ubistvima Jevreja. Radio sam savesno svoj posao, nisam hteo da ga izgubim jer sam bio zadovoljan što nisam na frontu", kaže on.
 

Miš je bio svedok pokušaja atentata na Hitlera, 20. jula 1944, a seća se i njegovih poslednjih dana u bunkeru. Bio je prisutan kada se Hitler, 30. aprila 1945, oprostio sa svima i prešao u susednu sobu gde se ubio. Svojim očima je video mrtvog firera.
 

"Pored njega je u sofi bilo telo njegove ljubavnice Eve Braun. Glava joj je bila okrenuta prema njemu, a kolena je povukla prema grudima. Imala je tamnoplavu haljinu"...
 

Miš je sutradan razgovarao s Hitlerovim ministrom propagande Jozefom Gebelsom, koji je tog dana otrovao svojih šest kćeri i sebi oduzeo život. Želeo je da pobegne od Rusa, ali nije hteo da dezertira. Gebelsa je pitao šta još može da učini. Nakon toga je deaktivirao telefonski sistem u bunkeru odakle je pobegao u podzemni tunel gde su ga uhvatili crvenoarmejci.

Prebačen je u vojni logor Butirka u Sovjetskom Savezu. Posle devet godina robije na planini Ural u Kazahstanu vratio se u Nemačku 1954.
 

"Posle smrti moje žene 1997. živim sam u ovoj kućici gde ću uskoro i umreti", kaže Rokus Miš koji za sobom ostavlja knjigu "Bio sam Hitlerov telohranitelj" (negde je prevedena kao "Poslednji svedok"), čije je objavljivanje prilično odjeknulo u Švedskoj i Norveškoj.
 

Hitlerov anđeo čuvar nije bio nacista, navodi norveški list "Dagblade" u opširnom feljtonu o Rokusu Mišu.