Haris: Na moje derneke dolazio i Mik Džeger
- Ona je čula za moj glas pre nego što me je upoznala u Kanu i želela je da u ciganskom aranžmanu otpevam ”My Way”. Izdavačka kuća ”Polygram” mi je za distribuciju i prodaju tog singla dala vilu na korišćenje u mondenskom Sen Tropeu. Kako sam ušao u tu vilu, počeo sam da organizujem derneke s A-ekipom džet-seta. Mik Džeger, Helena Kristensen, Džek Nikolson, Džordž Majkl, Kevin Kostner, Silvester Stalone... bili su stalni gosti na mojim dugim i zahtevnim zabavama - rekao je Džinović, bard balkanskog sevdaha.
Džord Majkl: Harise, majstore...
- Nije mi se dopala njihova blazirana učtivost pa sam se trudio da ih opustim pesmom i svakovrsnim preterivanjem koje je deo folklora balkanskih naroda. Voleli su da im pevam jer sličnu emociju u glasu nigde nisu čuli. Džordž Majkl me je pitao: ”Hari, kako ti nisi već postao svetska zvezda?”, a ja sam mu odgovorio, ”majstore, da si se ti rodio u Sarajevu, ne bi imao za cigare”, i onda mu objasnio, ”u Sarajevu imaš tri velike obaveze. Fudbal, skijanje i sedenje po kafanama. Nemaš vremena za program velike svetske zvezde”. On se nasmejao i klimnuo glavom.
Zajdi, zajdi
- Kasnije mi je na jednoj zabavi bio merak da otpevam pesmu ”Zajdi, zajdi” i tu se našao otac braće Rejes koji su osnovali Džipsi kingse. U drugoj polovini pesme suze su mu krenule na oči. Razbio je čašu o pod kafane ustao i pitao me: ”Pa kako ti to pevaš, kad si me rasplakao a jednu reč teksta nisam razumeo?” Nasmejao sam se i kazao mu da u kraju gde sam rođen svi tako pevaju. Iz duše.
Porodična tradicija
Počeo sa loptom, završio sa harmonikom
- Familija mog oca Muhameda Džinovića živela je u Sarajevu sedam generacija unazad. Pod oreolom, ali i teretom takve porodične tradicije, Muhamed je izabrao poseban put u životu. Dva puta je stekao diplomu inženjera. Uspešno je studirao građevinu i šumarstvo. Uporedo. Na korzou u Baščaršiji, Muhamed je upoznao prelepu Hercegovku iz Trebinja, Hatidžu, čija se porodica doselila u Sarajevo još kada je bila devojčica. Brak im je doneo sina jedinca kojeg su nazvali Haris, što na turskom jeziku znači lav. Kako sam uspeo da stanem na noge, tako mi je lopta postala najdraža igračka. Šutirao sam i levom i desnom nogom. Pošto su Muhamed i Hatidža bili zaposleni, puno vremena sam provodio s bakom i dedom koji su činili sve da me razmaze. Šokantna promena u mom bezbrižnom i divnom detinjstvu dogodila se kada sam pošao u školu jer sam postao deo nekog kolektiva u kojem važe nametnute obaveza i pravila ponašanja. Srećom, majka mi je kupila harmoniku, jer me jednog popodneva čula kako lepo pevam.