"Montevideo" osvojio najviše nagrada
Priznanja Udruženja filmskih novinara i kritičara Fipresci Srbija za najbolja filmska ostvarenja u protekloj godini, u četvrtak su svečano uručena na ceremoniji u Muzeju kinoteke.
Po broju nagrada, briljirao je “Montevideo, Bog te video”, u produkciji kuće “Intermedija Netvork”, koji je proglašen najboljim filmom, a nagrade za najbolju režiju i scenario takođe su pripale ekipi ovog filma - glumcu Draganu Bjelogrliću, reditelju - debitantu, i scenaristima Srđanu Dragojeviću i Ranku Božiću.
Za lik Ružice u filmu “Beli, beli svet”, u režiji Olega Novkovića, Jasni Đuričić pripalo je priznanje za najbolju žensku ulogu.
U kategoriji muških uloga nagradu Fipresci Srbija dobio je Miki Manojlović, Azem u filmu “Besa” Srđana Karanovića.
Nagrada za montažu pripala je Nataši Vranješ za film “Šišanje”, najbolji direktor fotografije je Goran Volarević, koji je snimio filmove “Montevideo, Bog te video” i “Ženu sa slomljenim nosem”, dok je za scenografiju nagrađen arhitekta Nemanja Petrović (“Srpski film” i “Montevideo”).
Najbolju muziku komponovao je Boris Kovač u filmu “Beli, beli svet”, za najbolji strani film proglašen je “Pisac iz senke” Romana Polanskog, a ova nagrada pripala je srpskom distributeru, “Megakom filmu”.
Nagrada za životno delo “Bogdan Tirnanić” posthumno je dodeljena dugogodišnjem članu Fipresci Srbija Dušanu Vukiću, koji je preminuo prošlog leta.
Kako je za medije izjavio Borislav Anđelić, predsednik udruženja, u najužem izboru za najbolji film bili su “Šišanje” Stevana Filipovića i “Beli, beli svet” Olega Novkovića.
"Nagrada je otišla “Montevideu” koji je “pomirio” ukus bioskopske publike sa ocenom kritike, što se ne dešava tako često, i dobro je kada preovladava pozitivna energija. Da podsetimo čitaoce, premijera ovog filma bila je krajem prošle godine i prisustvovao je veliki broj poznatih ličnosti.
U kategoriji najboljih ženskih i muških uloga ubedljiva je bila Jasna Đuričić, a glavni konkurent Mikiju Manojloviću po broju glasova bio je Nebojša Glogovac, za ulogu u filmu “Žena sa slomljenim nosem” Srđana Koljevića.
Po rečima Anđelića, sve to zajedno pokazuje da je naša kinematografija objektivno vitalna, i u tematskom smislu, i u smislu izraza.