Kep dokazuje nevinost vezanih ruku

Neuspešna podrška prijatelja iz rata: Stiv Plater (SAD) i Rihard Šnajder (Austrija)

Doslovno samo koji dan nakon što je uhapšen s njegovim potpisom, ministar u vladi Džona Hauarda priznao je da je zakon po kome se vodi postupak za izručenje Dragana Vasiljkovića - zastareo.

Vasiljković je uhapšen 19. januara 2006. godine. Sticajem okolnosti ili ne, uporedo s hapšenjem, tadašnji ministar pravosuđa, senator Kris Elison, pozvao je na javnu raspravu o amandmanima na Zakon o izručenju i dao rok za prijem primedbi do 21. marta. U propratnoj reči tim povodom, senator je kazao, crno na belo, da "australijska vlada daje visoki prioritet reviziji ekstradicione legislative i prakse".
 

Gospodin Elison tada je citirao više nego očigledne razloge, rekavši da je "naš svet u 2005. dramatično drugačiji od našeg sveta u 1988. (godina usvajanja postojećeg zakona)". Tako on navodi da je broj međunarodnih putovanja u i izvan Australije, utrostručen, da je tehnologija kao što je internet ušla u našu upotrebu zauvek, a tek bila u razvoju 1988.

"Unapređenje komunikacija učinilo je kriminalcima lakšim da planiraju zločine i počine ih izvan granica, a povećan broj međunarodnih putovanja pomaže im da lakše izbegnu pravdu", piše senator i očito misli pre svega na borbu protiv terorizma u kojoj Australija dosledno prati SAD. S tim u vezi, on pominje i "međunarodni zločin i pretnju terorizmom koji su među najvišim prioritetima agencija zaduženih za provođenje zakona". No, on obećava i "novi, određeniji i sveobuhvatniji sistem koji će ponovo staviti Australiju među svetske lidere u ekstradiciji".
 

Šta se u Hauardovoj vladi desilo pa se odustalo od ovog plana da se bude "lider u ekstradiciji", i ostalo u začelju, to će znati bivši ministri kojima Vasiljković ima da zahvali što je pet godina proveo u zatvoru po starom zakonu, čije su izmene kod njih imale "visoki prioritet".
 

Nekadašnji ministar Elison povukao se iz politike 2008. godine. Vasiljković je još u zatvoru. Ono što su tada liberali najavili, sada imaju nameru da provedu laburisti, a to je konačni pretres zastarelog zakona.

O tome je, kako smo juče pisali, ministar unutrašnjih poslova i pravosuđa Brendan O'Konor obavestio javnost 1. februara.
 

Nakon prvog, kraćeg reagovanja koje se svodilo na to da će ideju svakako dočekati dobrodošlicom čovek koji je proveo "pet bednih godina u zatvoru", supruga Dragana Vasiljkovića Nada Lukić uputila je tim povodom šire pismo na ministrov portal na Fejsbuku.

Gospođa Lukić posebno se pozvala na stav gospodina O'Konora u kome on, pozivajući na javnu debatu o promenama zakona, kaže da je "važno da se uspostavi pravi balans između izručenja i oblasti međusobne pomoći".
 

"Ja se potpuno slažem da su nužne obimne reforme postojećeg Zakona o izručenju koji je omogućio petogodišnje zatvaranje mog muža Danijela Snedena, a bez optužnice, bez presude i bez ikakvih dokaza protiv njega", napisala je gospođa Lukić.

"Moj muž je nevin čovek i prema njemu se postupa kao da je kriv dok ne dokaže nevinost, a bez mogućnosti da dokazuje nevinost. Ne postoji pravilo o dokazu koje odobrava takvu strašnu nepravdu".
 

"Nadalje, vi ste naveli da bi nacrt zakona ubrzao vreme koje bi ljudi proveli u zatvoru u Australiji, čekajući izručenje stranoj zemlji. Moj muž je proveo pet nepodnošljivih godina u australijskom zatvoru, da ne pominjem troškove poreskih obveznika i agoniju po njega samog, njegovu familiju i prijatelje".

Vasiljković sa Srbima u Bonirigu

 

"Jeste, gospodine O'Konor, važno je uspostaviti balans u pravima. Zakon treba da bude promenjen da bi australijski građani bili zaštićeni i dobili pošten proces, što, nažalost, nije bio slučaj s mojim mužem Danijelom Snedenom", napisala je gospođa Lukić.
 

Tokom procesa, za Dragana Vasiljkovića, inače, da bi se branio sa slobode, ponuđena je kaucija od milion i po dolara. Depozit su garantovali, svojom imovinom, Nada Lukić, kao i još nekolicina ovdašnjih Srba. Nadležni sudija odbio je tu mogućnost, priklonivši se stavu pravnih zastupnika Australije i Hrvatske da bi, ako ga puste, Vasiljković pobegao.
 

Činjenica je da su njemu, u pripremanju odbrane, boravkom u zatvoru ruke bile vezane i da je time bitno oštećen. Niko, ovde, naime, nije znao njegov raniji život u tolikoj meri da bi mogao da mu organizuje kvalitetnu odbranu.