Paukovim nitima "popravljaju" nerve!?

Naučnici kažu da se paukove niti razgrađuju prirodnim putem i ne izazivaju upale u tkivu, prenosi "Dojče vele".

U naučnom, medicinskom centru Univerziteta u Hanoveru, u nekoliko specijalno uređenih prostorija „mirno“ živi 30 do 40 paukova. Reč je o južnoameričkoj vrsti „zlatni svileni pauk“.

Pored laboratorije za plastičnu hirurgiju Kristine Almeling, koja već dugo radi na medicinskom fakultetu u Hanoveru, nalazi se prostorija u kojoj se nalaze samo grane visoke i po nekoliko metara.

"U ovoj prostoriji čuvamo paukove čije niti koristimo. U ovom trenutku oni su idealne veličine. Pored 'zlatno svilenih paukova' tu je i nekoliko komada vrste 'nefila', velikih paukova koji mogu da narastu i do šest centimetara. Oni ovde imaju dovoljno prostora da tkaju svoje mreže", objašnjava Kristina Alemeling.

Paukove mreže u prostoriji su ogromne, neke čak prečnika jedan metar, na granama ih je tridesetak, koje naučnica Kristina Almeling pažljivo ispituje na mašini koju zovu „vergl“.

"Nećemo ga povrediti, samo ćemo ga fiksirati preko tanke gaze. Gazu pritiskamo pincetom tako da pauk ne može da mrda nogicama. Slobodan je samo zadnji deo tela preko koga on i proizvodi niti”, objašnjava Kristina.

Naučnici pincetom hvataju nit i lepe je za mašinu, u suštini točak prečnika 30-ak centimetara. Kada točak počne da se okreće, on iz tela pauka izvlači nit koja može da bude dugačka čak i 200 metara.

Nit proizvodi jedna od sedam žlezda i pauk ne može da kontroliše lučenje. Kada naučnici jednom uhvate nit, oni iz pauka mogu da izvuku kompletnu količinu odnosno dužinu niti. Od veličine i debljine pauka zavisi kolika će ona biti.

Profesor Peter Fogt, šef odeljenja za plastičnu hirurgiju na klinici u Hanoveru smatra da paukove niti zaista mogu da pomognu.

"Paukove niti veoma su čvrste i glatke. Veoma je važno i to što je u pitanju prirodni, a ne veštački materijal. Kada se upotrebljava veštačka materija, javlja se opasnost od kidanja ili izazivanja različitih upala u čovekovom telu. Paukove niti razgrađuju se prirodnim putem i ne izazivaju upale u tkivu”, objašnjava profesor Fogt.

Prof. Fogt i njegov tim žele da iskoriste paukove niti za lečenje pacijenata stradalih u saobraćajnim nesrećama, npr. prilikom oštećenja nerava u predelu ramena kod saobraćajki sa motociklima. Tim pacijentima često ne može da se povrati čulo dodira u rukama i prstima. Njihov oporavak je neizvestan jer nervna vlakna ne mogu ponovo da se spoje. Implantacija paukovih niti u rame pacijenta trebalo bi da nervima „pokaže put” za ponovno spajanje.

"Kroz šupljinu vene uzetu od svinje, provlači se stotinak paukovih niti koje na taj način pokazuju put jednom kraju prekinutog nerva ka drugom da bi oni ponovo srasli. Tako se čitav splet nerava orijentiše po paukovim nitima", objašnjava prof. Fogt.

Do sada su testovi na ovcama bili uspešni. Sledeći bi trebalo da budu sprovredeni na ljudima, najavili su naučnici.