Očistimo svemir (a ne Srbiju) uz metalnu mrežu

Na fotografiji iz januara 2008. godine možete da vidite pogled iznad Severnog pola na sve svemirske objekte koji se nalaze u nižoj Zemljinoj orbiti. Da bi posmatrali Zemlju, sateliti moraju da budu u nižoj orbiti. Na većim visinama gustina svemirskih objekata je još veća!

 

Dakle, reč je o pravom, ozbiljnom projektu ozbiljne države, a ne o akciji "Očistimo Srbiju" ministra životne sredine i prostornog planiranja Srbije Olivera Dulića, gde se za nefunkcionalan veb sajt plaća 25.000 evra, ili se za reklamu za istu akciju na teniskom turniru "Srbija Open" tokom 2009. i 2010. izdvaja oko pola miliona evra...

Kada se napuni, počelo bi njeno spuštanje, pri čemu bi i otpad i mreža izgoreli pri ulasku u atmosferu. Od 1957. godine, kada je lansiran "Sputnjik 1", u svemir je odaslano više od 6.000 satelita, od kojih 3.000 i sada funkcioniše.

Oko zemlje 10 miliona komada svemirskog otpada

Ali, slanje satelita i raketa tokom svemirske ere dovelo je do stvaranja svemirskog smeća, najčešće ostataka raketa i satelita.

Stručnjaci procenjuju da oko Zemlje kruži 10 miliona komada svemirskog otpada koji je napravio čovek, od čega američka svemirska agencija NASA kontinuirano prati 18.000 većih.

Svi ti predmeti sada ozbiljno prete oko 250 milijardi dolara vrednom tržištu svemirskih usluga, koje uključuje slanje televizijskih signala, vremenske prognoze, međunarodne telefonske veze i navigacioni sistem GPS. Na ovu opasnost još je prošle godine upozorio i Pentagon.