Prvi srpski gej političar: Dečka sam imao u prvom osnovne
Na decembarskom Kongresu SPS Milićević je postao član Glavnog odbora socijalista. U razgovoru za "Press" otkriva da je rođen kao vanbračno dete, ostavljen u sirotištu, pa usvojen, kao i da je u najranijem detinjstvu spoznao ljubav prema istom polu.
"Rođen sam 1974. godine u Čajniču u BiH kao vanbračno dete dvoje Nikšićana. Takva veza kod Crnogoraca nije bila odobrena, pa je majka morala da ode u Čajniče da me rodi. Ostavila me je u nikšićkom porodilištu, odakle su me poslali u Dom za decu bez roditelja u Bijeloj. Posle nekog vremena majka me je uzela i odvela u Požarevac. Bila je tu sa nekim čovekom, mojim potencijalnim očuhom. Mislio sam da ćemo živeti zajedno, ali izgleda da sam mu bio smetnja. Samo sam se jedno jutro našao sam u hotelu, majka i on su me ostavili i otišli. Sobarica me je našla", priča Boris Milićević.
Iz tog perioda Boris kaže da nosi ožiljke, i emotivne i fizičke, jer ga je vreo tuš u Zvečanskoj ošurio, pa su mu opekotine lečili komadićima stakla.
"Kad sam imao šest godina uzela me je hraniteljska porodica iz Lisovića kod Barajeva. Bio sam tamo dve godine i ne mogu reći da mi je bilo lepo, jer je tamo bio običaj da se dete vaspitno tuče. Lepo je jedino što sam tamo zavoleo fudbal", priseća se Boris.
Iz Lisovića Boris pamti i prvu ljubav.
"Bilo je to u prvom razredu osnovne škole, jedan dečak kome neću otkrivati identitet jer ne znam ko je danas. Bilo je obostrano, onako zanesenjački, najlepše na svetu. I sećam se da je on toliko plakao kada sam odlazio iz škole jer sam se selio u drugi grad. I ja sam bio tužan", kaže Boris.
Radost u život i normalan način vaspitavanja Borisu su doneli Jelena i Vladeta Milićević, bračni par iz Trstenika koji ga je usvojio.
"To su divni ljudi, puni ljubavi i pažnje. Nisu me terali da ih zovem mama i tata. Sam sam počeo. Bio sam nestašan. Oni mi kupe pantalone, ja ih pocepam na fudbalu. Dođem kući sav uplašen, a oni kažu: 'Ma, nek si ti živ i zdrav'", kaže Milićević.
Priča i da nije bilo lako odrastati kao usvojeno dete, kao i da su ga deca često nazivala pogrdnim imenima, dok su roditelji bili srećni i odmah mu dodelili svoje prezime. U to vreme je počeo da spoznaje i svoju seksualnu orijentaciju.
"Čitao sam 'Hiljadu i jednu noć'. Bio sam srećan što se i tamo nekim likovima dešava nešto slično kao i meni. Da istopolni odnosi postoje mnogo vekova unazad, da nisam to samo ja. U školi sam bio odličan đak. Trenirao sam plivanje osam godina, igrao fudbal. I tukao sam se", kaže Milićević, i dodaje da mu seksualna orijentacija nije predstavljala problem do puberteta.
"Bilo je ljubavi i u osnovnoj školi, gimnaziji. Bilo je dečaka s kojima sam imao neke dečje ljubavi. To se, normalno, krilo. Neki od njih su ostali isti, a neki su se oženili, imaju porodice. Dešavalo se da me startuju devojke, a ja ih iskuliram. Kada dođe do ozbiljnih startova, kažem im da sam gej i sve bude ok", navodi Boris.
Sa biološkim roditeljima nije imao kontakt, niti je želeo, jer za roditelje smatra one koji su bili dobri prema njemu.
"Imao sam 17 i po godina kad je jednog dana u kući u Trsteniku zazvonio telefon. Muški glas s druge strane je rekao: 'Borise, ovde tvoj pravi otac'. Rekao sam mu da me ne interesuje", iskren je Milićević.
Obožavao je statistiku, pa je upisao Ekonomski fakultet i došao u Beograd, gde je radio kao noćni čuvar. Pre toga odslužio je vojsku u Somboru kao vazduhoplovac. Iako je s roditeljima koji su ga usvojili imao iskren odnos, priznao im je da je gej tek kada je napunio 26 godina.
"Okupio sam ih i rekao: 'Mama, tata, imam nešto da vam kažem.' Gledali su me sa strahom. Priznao sam da sam gej. A oni: 'Ma, idi bre, Borise, mi mislili ko zna šta, preplašio si nas'", kaže Milićević.
On otkriva i da mu je najduža i najozbiljnija veza trajala 3,5 godina. "Neću otkrivati njegov identitet, ali to je kao i veza muškarca i žene. Trajalo je dok je funkcionisalo, a onda je prestalo", kaže Milićević.
Prve batine
Ozbiljni problemi počeli su kada je javno počeo da se deklariše kao homoseksualac i da se bori za njihova prava. Zbog toga je hapšen 2002. u Beogradu, nekoliko puta prebijan.
"Na 'Zagreb prajdu' 2003. obukao sam majicu na kojoj piše SSSR, sa srpom i čekićem. Rojters me je uslikao i slika je obišla svet. Sledeće godine opet u Zagrebu obukao sam majicu iz kampanje Bogoljuba Karića na kojoj je ćirilicom pisalo 'Srbija ima snage'. Gledali su me malo čudno, ali sve je prošlo ok. Tokom kampanje 'Gejrila' 2002. beogradska policija me je privela i maltretirala zbog ispisivanja grafita. Nas četvoricu policija je privela i stavila nas na zadnje sedište službenog auta. Jedan od njih kaže: 'Ajde, pederi, ulazite u kola!' Pitam ga kako ćemo sva četvorica na zadnje sedište, a on odgovori: 'Pa, vi volite da se stiskate, biće vam lepo!' Kada smo došli pred stanicu Stari grad, viknu policajac: 'Doveo sam pedere', a onda nas je preuzeo neki komandir. Pošto je jedan od prijatelja bio student na Filološkom, onaj koji ga je saslušavao držao mu je predavanje da neće peder da bude nastavnik njegovoj deci", kaže Milićević.
Ozbiljne batine dobio je na jednom splavu nekoliko dana posle gostovanja na RTS-u.
"Prepoznali su me i počeli da vređaju, biju, rukama, flašama... To nasilje nisam prijavio policiji jer roditelji mog prijatelja nisu znali da je gej. Dešavalo mi se da me pojure na ulici, gađaju, dobacuju. Navikao sam da živim sa tim, ali mislim da se u poslednje vreme situacija drastično poboljšala", kaže Milićević.