Privatnost u 21. veku: Internet kao Veliki brat (1)

Internet: Pronaći se može mnogo, a sačuvati malo toga

Na osnovu internet strana koje se često posećuju, podataka, fotografija i statusa na Fejsbuku ili Majspejsu, saznaće sve o čoveku na koga su stavili šapu. Imena članova porodice, njegove emotivne probleme, gde radi, živi, da li više voli pozorište ili bioskop...

A ukoliko je, kojim slučajem, račune plaćao preko interneta i tako ukucao broj kreditne kartice, najverovatnije će biti pokraden. Jer pljačka je, uglavnom, krajnji cilj internet špijunaže...

Na ovaj način, samo iz džepova građana Amerike, lane je izvučeno oko pet milijardi dolara! Američki savezni službenici tvrde kako je krađa identiteta jedna od najbrže rastućih vrsta kriminala u zemlji.

Stručnjak za internet prevare Saša Pribićević kaže da se krađa identiteta, a samim tim i krađa sa kreditnih kartica, u Srbiji dešava godinama unazad, ali srpska policija i banke uporno izbegavaju da pričaju o tome.

Sudske kazne za visokotehnički kriminal smešne: Saša Pribićević

- Ovim problemom u Srbiji se bavi policijska jedinica za visokotehnološki kriminal. Kada neko na ovaj način bude pokraden, može samo da angažuje advokata i pravdu potraži na sudu.

Međutim, čak i ako dobije spor, sud isplaćuje tako malu naknadu štete, da mu se uopšte i ne isplati da ulazi u tu priču - kaže Pribićević - a ne postoji način zaštite na internetu!

Jednom ukucan podatak, zauvek ostaje u mreži. Svaki pokušaj da se obrišu tragovi potpuno je besmislen. Nema antivirus programa koji može to da kontroliše.

Hakerima je potrebno svega dva dana da prateći vaše tragove pokupe sve informacije koje su im potrebne.

Čak se i mejl koristi za pribavljanje podataka. Nije teško da haker provali pasvord i radi sa tuđom intimnošću šta mu se prohte. Neretko se dešava da sa mejla nekog korisnika počinju da pristižu uvredljive, pa čak i uznemirujuće poruke njegovim prijateljima i poslovnim saradnicima.

Ni nasilje na internetu nije neobična pojava. Jedno istraživanje u Hrvatskoj pokazalo je da čak 18 odsto dece starosti od 12 do 14 godina bilo žrtva nekog oblika nasilja preko interneta.

Sa druge strane, čak 11 odsto dece izjasnilo se kao internet nasilnici. Od dece koja su bila izložena učestalom nasilju na internetu, 62 odsto izjavilo je kako je nasilnik bio njima poznata osoba ili čak drug iz razreda.

Interesantno je to da su devojčice češće žrtve, ali i češći nasilnici na internetu od dečaka. 

Kompjuterski stručnjaci kažu da svaki klik mišem ostavlja trag onome ko želi da uđe u naš život. Većina internet stranica koje korisnik posećuje može na računaru ostaviti malu datoteku, takozvani kolačić.

Pomoću nje se može pratiti koliko često korisnik posećuje određenu stranicu.

Slična stvar je i sa pretraživačima koji mogu pratiti IP adresu, šifru od najviše 12 simbola koja praktično predstavlja ime i prezime datog računara, pod kojom se uključuje u mrežu.

Na taj način se može doći do podataka o vremenu pretraživanja, ključnih reči koje su korišćene, pa i šifri.

Stvari postaju znatno ozbiljnije kada korisnik počne aktivnije da unosi podatke o sebi, na društvenim mrežama kao što su Fejsbuk, Tviter, Majspejs...

Ove mreže zahtevaju da se unese pravo ime i prezime. Fotografije, poruke i ostali podaci koji se zatim na tim mrežama ostavljaju, delovi su slagalice koje ostavljamo na milost kriminalcima.

Slobodan Karanović, direktor beogradskog Zavoda za informatiku i statistiku, kaže da je ovo sve zastupljeniji problem u Srbiji, a da su najveći krivci piratski softveri, koje prema poslednjem istraživanju Majkrosofta, koristi čak 62 odsto građana Srbije.

- Korišćenjem interneta sa takvih softvera krstari se po raznoraznim sajtovima koji su, pre svega, nesigurni. To su, između ostalog, oni na kojima vam nude raznu robu i usluge.

Ako vam pri tom ne traže nikakve podatke, ime, prezime, adresu, trebalo bi da znate da nikakvu uslugu ovde nećete ni dobiti.

Taj sajt je isključivo namenjen za krađu ličnih podataka. Kada koristi originalni softver, korisnik je zaštićen. Pravi softver ima svoj ključ koji ga pri svakom priključivanju na internet deklariše kao legalnog korisnika. Samim tim, njegov pretraživač neće mu ni pokazivati rizične sajtove - kaže Karanović.

Ukoliko se ništa od ovih osnova zaštite ne primeni, korisnik interneta će se najverovatnije upecati. Pecanje ili fišing, zapravo znači da neko vreba njegove brojeve kartica, šifre za pristup računu u banci i svemu ostalom što vodi do novca...

Fišing može da se obavi preko nekog špijunskog programa koji se uselio u računar i koji je u trenutku kupovine preko interneta presreo podatke. Drugi danas vrlo zastupljen metod je putem mejla.

Tipičan primer je da stigne poruka navodno iz centrale banke, u kojem se klijent moli da uđe na nalog i proveri stanje na računu, jer su imali nekih problema. Ukoliko posluša savet i klikne na link banke prosleđen u mejlu, odlazi na lažnu internet stranicu. U formu za unos, upisuje svoje podatke i istog momenta je upecan. Šifre su prosleđene, a račun će brzo nakon toga biti opljačkan.