Otpor ruši i Mubaraka
Osnovao ga je Ahmad Maher još 2008. godine, kao organizaciju čiji je cilj bio podrška fabričkim radnicima koji su 6. aprila te godine krenuli u štrajk.
Ova organizacija na svom sajtu ne krije da joj je uzor, između ostalih, upravo srpski studentski pokret "Otpor", a matrica organizovanja je gotovo identična.
Jedina razlika je u tome što Pokret "6. april" komunicira sa članovima i simpatizerima skoro isključivo preko socijalnih mreža na internetu, Tviter i Fejsbuk.
Upravo iz tog razloga je egipatska vlada i naredila prekid svih internet komunikacija, dok je funkcionisanje mreža mobilne telefonije otežano. Prvi savetnik u Ambasadi Srbije u Kairu Miroslav Mitrović kaže da mu je poznato postojanje pokreta sličnog "Otporu" koji deluje u Egiptu.
- Znam da postoji taj pokret, ali je sličnih pokreta bilo u mnogim zemljama - kaže Mitrović.
Kad je reč o situaciji u samom Kairu, Mitrović kaže da je na snazi policijski čas do sedam sati ujutro, te da su državljani Srbije u svakodnevnom kontaktu s ambasadom u slučaju da im zatreba bilo kakva pomoć.
- Zasad nema administrativnih prepreka za ulazak ili izlaz iz zemlje. Drumski, železnički i aviosaobraćaj funkcionišu. Međutim, na ulici ogromnog grada je neobično mirno, na glavnim punktovima su snage bezbednosti, a paljevine su vidljive - kaže Mitrović.
Ambasada na oprezu
U Egiptu se trenutno nalaze dve grupe turista iz Srbije i oni su smešteni u Hurgadi, odnosno Šarm el Šeiku, potvrdio je "Vestima" Miroslav Mitrović, prvi savetnik srpske ambasade u Kairu.
|
Model navodnih studentskih organizacija koje su među prvima u rušenju represivnih vlada zaista je profunkcionisao u Srbiji 2000. godine. Zapravo, srpski "Otpor" osnovan je dve godine ranije kao studentski pokret koji se protivio tadašnjem Zakonu o univerzitetu, da bi posle bombardovanja NATO prerastao u politički pokret za rušenje Slobodana Miloševića.
Pokret je bio obilato finansiran iz SAD i država EU, a njegovi aktivisti su trenirani za organizaciju nenasilnog otpora. Ostalo je istorija, bar kad je o Srbiji reč, ali ne i za druge države.
Ubrzo posle 5. oktobra, istočnu Evropu potresa talas takozvanih obojenih revolucija u kojima je po pravilu postojao pokret studenata sa pesnicom kao simbolom.
Prvo je na red došla Gruzija u kojoj je "Revoluciju ruža" poveo sadašnji predsednik Mihail Sakašvili rame uz rame sa pokretom "Kmara!" (Dosta!) čiji su instruktori upravo bili momci i devojke iz Srbije.
Četiri godine kasnije u "Narandžastoj revoluciji" u Ukrajini na vlast dolazi tandem Viktor Juščenčo - Julija Timošenko, a značajnu ulogu u formiranju širokog fronta za odbranu izbornih rezultata imao je i pokret "Pora" (Vreme je), opet nastao na univerzitetu u Kijevu.
Već 2005, u Kirgiziji izbija "Revolucija lala", uz studentski pokret "KelKel" i - smena vlasti.
Jedini neuspeh u obaranju režima doživela je beloruska varijanta nazvana "Zubr".
Ali, to nije označilo i kraj izvoza revolucije. Dokaz za to je Egipat, s tim što još ostaje da se vidi da li će operacija uspeti.
Završili u DS i LDP
Posle uspeha u rušenju Miloševića, pokret "Otpor" je prestao da korist slogan "Gotov je" i utvrdio novi "Samo vas gledamo", što je bio uvod u nameru čelnika organizacije da ona preraste u političku stranku. To se i dogodilo u jesen 2003. godine.
Međutim, partija nije ni izbliza bila privlačna kao i studentska organizacija, te na izborima ne prelazi cenzus. Vođama postaje jasno da stranka ne može da zaživi, te mnogi od njih odlučuju da političku karijeru grade u već postojećim strankama, uglavnom Demokratskoj stranci, ali i Građanskom savezu, odnosno kasnije Liberalno-demokratskoj partiji.
Danas je Nenad Konstantinović (DS), jedan od vođa "Otpora", predsednik skupštinskog Administrativnog odbora, Srđan Milivojević (DS) je narodni poslanik, Slobodan Homen (DS) državni sekretar u Ministarstvu pravde, dok je Ivan Andrić visoki funkcioner LDP-a. |
Vikiliks: Mubarak odbacivao reforme
|