Huligani gore prošli od zločinaca

U javnosti se s pravom postavlja pitanje da li srpski i francuski životi vrede isto ili je jedna pravda za srpske žrtve, a druga za strane državljane.

- Ova dva slučaja i presude uz dosta sličnosti imaju i mnogo razlike. Dok je 14 navijača Partizana odgovaralo po novom krivičnom zakonu koji za ubistvo predviđa maksimalnu zatvorsku kaznu od 40 godina, pripadnici Gnjilanske grupe odgovarali su po starom zakonu, koji predviđa maksimalnu kaznu od 20 godina zatvora - kaže advokat Miroslav Vasić, koji je u svojoj karijeri bio branilac u nekoliko slučajeva ubistva i ratnih zločina.

- Kada se govori o oštrini kazne, teško je naći poređenje. Istovremeno dok su optuženi za ubistvo Tatona osuđeni na poprilično oštre kazne, vođe na 30 do 35 godina zatvora, a ostali učesnici na kazne zatvora od 12 do 14 godina, u slučaju Gnjilanske grupe su za paljenje kuća, ubijanje osamdesetak civila srpske nacionalnosti, zatvaranje 153 civila koji su mučeni i nestanak 35 osoba, trojica optuženih osuđeni su na 15 godina, četvorica na po 10 godina, a dvojica na po osam

Duže kazne mlađim punoletnicima Jedna od činjenica kojom se sud prilikom odlučivanja rukovodi, kažu pravnici, jeste i starost optuženih. Ukoliko su u pitanju stariji maloletnici ili mlađa punoletna lica, zbog godina su kazne po pravilu dosta niže. Tako su i u slučaju Gnjilanske grupe neki od optuženih osuđeni na dosta niže kazne, kraće od deset godina zatvora, jer su u trenutku kada su počinili zločine bili maloletnici. S druge strane, većina optuženih za Tatonovo ubistvo su mlađi punoletnici, što takođe značajno utiče na umanjenje njihove odgovornosti. Međutim, kao po pravilu svi su osuđeni na zatvorske kazne koje su duže od deset godina zatvora.

godina zatvora. U vreme kada su izvršili to krivično delo predviđena kazna zatvora za ubistvo bila je od minimum pet do maksimalnih 20 godina zatvora, dok je danas maksimalna kazna zatvora za ubistvo 40 godina - objašnjava advokat Vasić.

On je odbio da komentariše presudu za ubistvo Tatona, ali se pita zašto optuženi Albanci iz Gnjilanske grupe nisu dobili maksimalne zatvorske kazne za masakr na desetine srpskih civila.

Profesor Pravnog fakulteta Goran Ilić kaže da su i pitanju dva slučaju koja se ne mogu porediti.

- Svaki je slučaj zaseban. U slučaju ubistva Tatona, u javnosti se već duže vreme govori o problemima sa navijačima i njihovim ponašanjem, pa je moguće da je sud imao u vidu i preventivno značenje kazne. Moguće da su na taj način želeli i drugima da daju do znanja šta mogu očekivati ako se ponašaju na sličan način, ali ništa pouzdano ne možemo reći dok ne dobijemo presudu i vidimo šta je motivisalo sud da takve kazne izrekne. U svakom slučaju i u jednom i drugom slučaju postoji drugostepeni sud, koji će utvrditi da li su kazne primerene učinjenom delu - objašnjava Ilić.
 

Zločincima progledali kroz prste - U slučaju Gnjilanske grupe, za zločine za koje su optuženi u tom trenutku bila je predviđena smrtna kazna. Ona je u međuvremenu ukinuta i zamenjena sa 20 godina zatvora. Najteža moguća krivična dela koja postoje u pravu, ratni zločin, mučenje, masovno ubijanje, maltretiranje, počinili su pripadnici ove grupe. Međutim, sud je iz nekog razloga odlučio da oni ne zaslužuju maksimalne kazne. Kada nam bude dostupna presuda, moći ćemo da vidimo kojim se argumentima rukovodio sud - objašnjava advokat Vasić.