DS "oprao" i socijaliste i naprednjake
"Upravo su DS, a pre njih i DSS zbog sopstvenih interesa i vladanja učinili da SPS, a donekle i SNS postanu uvaženi partneri u politici“, kaže za "Blic“ Srbijanka Turajlić, profesorka Beogradskog univerziteta, odgovarajući na pitanje da li su i kako SPS i SNS uspeli da se operu.
Nema pranja biografija
Turajlićeva kaže i da ne veruje u pranje biografija. "Dozvoljavam svakome da promeni mišljenje, ali ako je čovek u jednom periodu imao istaknuto mesto u promociji režima koji je učinio sva ona zla, on je sa moje tačke gledišta diskvalifikovan da se ikada tim poslom bavi". |
Prva stvar koju je Demokratska stranka mogla do sada da uradi a nije, jeste da primeni Zakon o lustraciji koji postoji. Sama činjenica da u Srbiji lustracija nikada nije izvršena omogućila je da na javnim funkcijama i danas sede ljudi za koje je dokazano da su se ogrešili o ljudska prava, profesiju i moral.
"Lustracijom je trebalo da se spreči da na javne funkcije dođu ljudi koji su u vreme autoritarnog režima teško kršili ljudska prava. To se nije dogodilo, a rezultat je čudna koalicija koja trenutno vlada Srbijom", rekla je Vesna Rakić-Vodinelić, profesorka prava.
Prema njenim rečima, svaki pokušaj primene mera tranzicione pravde, u koje spada i lustracija, sprečavala je vlast.
"Tako je i danas. Smena vlasti 5. oktobra bila je izvršena uz javne ili tajne pogodbe s nekim od ključnih ljudi Miloševićevog režima. Takozvana deklaracija o pomirenju između DS i SPS na duže vreme je odložila, a možda i sasvim ukinula mogućnost lustracije i drugih vidova suočavanja s prošlošću", tvrdi Rakić-Vodinelić.
Težnja ka vlasti po svaku cenu, koja je osobina svih stranaka u Srbiji, za posledicu ima da je svako ko pređe cenzus, bez obzira na političko opredeljenje, stavove i dela prihvatljiv partner. Upravo se to dogodilo sa SPS, čije je pranje biografije krenulo 2004. zahvaljujući DSS i Koštunici čiju su vladu podržavali.
"Postoji razlika u meri do koje se SPS oprao u odnosu na SNS, iako se ni jedni ni drugi nikada nisu ogradili od zlodela koja su se događala dok su bili na vlasti devedesetih, kao ni od mnogih nepodopština kojima su progledali kroz prste ili u kojima su i sami učestvovali posle 2000. godine. Osnovna razlika je u činjenici da je Dačić i dalje najprihvatljiviji partner za Demokratsku stranku, ali i u tome što je on veoma vešt političar", navodi profesor Beogradskog univerziteta Ljubiša Rajić.
On dodaje da samog Dačića danas gotovo niko ne povezuje sa Miloševićem i vremenom devedesetih godina, ali da to nije slučaj sa njegovim stranačkim kolegama - Milutinom Mrkonjićem, Petrom Škundrićem i Žarkom Obradovićem.
"Mislim da će se on njih rešiti na prvoj krivini, i to će onda biti definitivno, mada i dalje prividno, distanciranje od „stare biografije", kaže Rajić, koji podseća da biračko telo u Srbiji brzo zaboravlja, te da glasa iz ličnih simpatija, neznanja, besa, protiv, a ne za.
Sagovornici "Blica“ se slažu da ni Srpska napredna stranka nije učinila apsolutno ništa što bi im omogućilo da se operu od starih dela. Ali, sam razlaz sa SRS koji se i dalje profiliše kao oštra radikalska stranka, čini da SNS izgleda uljudnije.
"Uz to, promena retorike i prividno zalaganje za evropske vrednosti, uz stare radikalske glasače koji su prešli u tabor SNS, donelo im je i nove birače. U biračkom telu je ogroman broj ljudi glasao za ove dve stranke. To da li su se oni oprali ili nisu nije više bitna stvar, suština je u tome da im je DS svojom lošom upravom omogućila još veću popularnost", kaže Vesna Pešić, poslanica LDP.