"Hrišćanstvo na metar"
U vreme teške besparice i velikog siromaštva ogromnog broja građana Srbije, megalomanski krstovi, poručeno je sa ovog skupa, ne samo što su trn u oku osiromašenom narodu, već i nisu u duhu hrišćanstva, koje propagira skromnost i smernost, niti običajne prakse u Srbiji, gde se krstovi uglavnom vezuju za hramove i grobna mesta, a ne niču "po šumama i gorama".
Toni Čerškov, arheolog Zavoda za zaštitu spomenika u Nišu, podsetio je da arheološki dokazi govore da je ceo Niš, odnosno njegova Tvrđava, Konstantinova zadužbina, ali je ocenio da se ovom istorijskom blagu ne poklanja skoro nikakva pažnja već decenijama unazad.
- Niš, odnosno Tvrđava, je druga Pompeja, jer je veći deo ispod nje sačuvan. Ipak, to što imamo - nemamo. Tvrđava, koju bi trebalo da ponudimo svetu, propada, a mi izmišljamo Kompleks cara Konstantina, sa megalomanskim krstom, muzejem, hotelom i bioskopom, koji najverovatnije neće zaživeti - rekao je Čerškov.
Na skupu je takođe ocenjeno da je u Srbiji u toku pomodarska trka među crkvenim visokodostojnicima i lokalnim funkcionerima ko će na svojoj teritoriji postaviti veći krst.
Podsećanja radi, na ulazu u Kragujevac već je podignut krst čija je visina 18, a raspon 11 metara, dok se na Sokolskim planinama kod Ljubovije iznad manastira posvećenog svetom vladici Nikolaju Velimiroviću nalazi pozlaćeni čelični krst visok 12 metara i težak više od dve tone. Takođe, na brdu Biokotoš iznad Užica postavljen je krst visine četiri i širine dva i po metra, a obložen fluoroscentnim materijalom radi bolje refleksije pa svetli i noću.
Pre desetak godina postavljen je i krst iznad Ivanjice, zatim iznad manastira Klisure, kod crkvice na Gradini, u Ovčar Banji, Prislonici kod Čačka, a priprema se postavljanje krsta u Ušću u blizini Ibarske magistrale. Najavljeno je takođe da će na Mučnju, na vrhu Zlatibora, biti sagrađen najveći krst na svetu - visine 333 metra, koji bi trebalo da košta oko 20 miliona evra.
Trka se nastavlja.