Zagreb štiti zločince?
Sporazum o izručenju koji je sa Hrvatskom potpisan prošlog leta odnosi se na osumnjičene za organizovan kriminal i korupcije, ali nije obuhvaćen ratni zločin, podseća Štrbac.
U ovim slučajevima, kaže on, može biti aktiviran sporazum između dva tužilaštva iz 2006. godine.
- Hrvatska može tražiti da joj se ustupi kopija spisa, odnosno dokazi i da na osnovu njih odluče da li će im se u Hrvatskoj suditi ili će proceniti, kao u slučaju Tihomira Purde (osumnjičenog za ubistva Srba u Vukovaru), da nema dokaza za sudsko gonjenje. O tome će obavesiti srpske organe, a Srbija može da konkretnom optuženom sudi u odsustvu - objašnjava Štrbac.
U slučaju pravosnažnih presuda, one se ne mogu staviti van snage bez obnove postupka, ali može se doneti zakon o amnestiji.
Nedavno je hrvatski predsednik Ivo Josipović izjavio da hrvatski branitelji ne treba da se plaše.
Na drugoj strani, hrvatski spisak sa optuženim Srbima stalno se povećava iako je srpska ministarka pravde u Zagrebu nedavno dobila uveravanja da je ovaj poslednji sa 1.549 imena konačan, a da se može promeniti samo status optuženog.
- On, nažalost, nije ni potpun, ni konačan. Na njemu je 15 novih imena, a u stvari kada smo uporedili sa prethodnim spiskom bilo je 145 ljudi više, jer su neki u međuvremenu skinuti sa spiska, a neki dodati, pa zbir na kraju nije odraz pravog stanja - objašnjava Štrbac.
Srbi proveravaju spisak
Zbog činjenice da Hrvati stalno povećavaju spisak optuženih Srba, i da menjaju njihov status, pa od optuženih postaju pravosnažno osuđeni, svi koji sumnjaju da bi mogli da se nađu na njemu, iako su to već uradili, treba ponovo da to provere u srpskom Ministarstvu pravde.
|