Spilberg režira počasni krug

Rambo trči počasni krug. Dejan Petković (38), jedan od poslednjih Mohikanaca srpskog fudbala, sprema se za oproštaj. Ona autentična "desetka", fudbaler koji dribla, namešta i daje golove iz igre, slobodnjaka, kornera... Koji je samo spletom najčudnijih okolnosti doživeo sve najveće počasti u karijeri fudbalera i po priznanja išao čak do Brazila. A Srbin je!

Bio je igrač, vedeta Crvene zvezde, vođa generacije koja je nasledila zlatne momke iz Barija i Tokija. Zatim je obukao dres Real Madrida, bio član Sevilje, Rasinga iz Santandera. A onda otišao u Brazil. I proslavio se tamo gde je fudbal božanstvo.

I na bis će izaći pred publikom "karioka". U dresu slavnog Flamenga. Ili neko drugog tima, nije toliko ni bitno. Da dodamo još samo da je Rambo imao i nekoliko "službenih putovanja". Iz Brazila je odlazio u Italiju (Venecija), Kinu, Saudijsku Arabiju...

Pogrešno smo doživeli trijumf nad Nemcima Rambo priznaje da je sa pažnjom pratio učešće "orlova" na Svetskom prvenstvu u Južnoj Africi.   "Odavno nisam video našu reprezentaciju tako organizovanu, to je bio moj prvi utisak. Tačno se znalo ko šta treba da radi. Pomislio sam, evo, dolazi naših pet minuta. A onda se dogodilo, opet po mom mišljenju, da pogrešno doživimo pobedu nad Nemačkom. U opštoj euforiji, zaboravilo se da su oni igrali sa 10 igrača, a da su nas dobro stegli. U redu, sjajna su reprezentacija, trebalo ih je pobediti, ali kao da je to slavlje potrajalo. I na sve se nadoveže ono opet naše, da nas nema kad je najvažnije... Čast svima, momci, stvarno su bili tim, nema šta, nedostajalo je i sreće.   Fali nam novi Piksi   I Mondijal u Južnoj Africi potvrdio je jedan nedostatak. "Ne mogu da se otmem utisku da nam već drugo u reprezentaciji treba neki pobednik, što kažu "meč viner", igrač koji će sam da reši utakmicu, na potez i to kad je najvažnije... Ili da uradi ono što je Piksi uradio Špancima u Veroni 1990. To je potez koji ću večno pamtiti. To se ne ponavlja. To je majstorstvo, to je as", kaže Rambo.

Sreli smo se nedavno u Nišu, gradu odakle je skrenuo pažnju na sebe momak rođen u Majdanpeku.

"Da, još ova godina i ćao nema više", uz osmeh potvrđuje Rambo.

"Zaista ne smem da vam se zakunem u kom će to klubu biti. Imam još godinu ugovora sa Flamengom. Videćemo".

Biće vremena za svođenje računa, podvlačanje crte. Dakle, od sledećeg decembra. Ipak, preliminarno, za čitaoce "Vesti", kako izgleda pogled u retrovizor?

"Ne volim da se kajem ni za šta u životu. Moglo je sigurno da bude bolje. Ne žalim se. Mislim da bi sigurno sve bilo drugačije, ako to mogu da tvrdim, da se nisam teže povredio u Španiji. Mislim da bih napravio zapaženiju karijeru u Evropi. E sad, ostaje i pitanje, da li je važniji finansijski bolji rezultat ili doživeti sva priznanja koja sam doživeo u Brazilu. A mnogo ih je, stvarno... Recimo, ostavio sam otiske svojih stopala kod "Marakane" u Riju... Treći sam Evropljanin kome su to omogućili Brazilci. Ne znam ko su dvojica mojih prethodnika, čuo sam da se prezivaju Bekenbauer i Euzebio", u svom stilu, krajnje šeretski, ilustrovao je Rambo jedno od poslednjih poklanjanja koje je doživeo u zemlji fudbala.

Sad više ni neuhvatljivi Rambo ne može da pobegne od odgovora na pitanje: šta posle karijere?

"Ne mogu precizno da odgovorim na pitanje jer, rekoh, ne znam gde će me zateći kraj karijere. Sve je moguće. Možda sam ja već završio karijeru, ko bi ga znao... U svakom slučaju, mislim da samo osuđen na mostove. Kad vidim da je popularna gradnja mostova u Srbiji, ja ću da uzmem da gradim onaj između Brazila i Srbije. U sportu, privredi, biznisu, gde god može da se spoje dve države. Podsetiću samo da je Brazil u strahovitoj ekspanziji, da je bum koji se tamo događa gotovo neopisiv... A da tek sledi Kup Konfederacija 2013, godinu kasnije Mondijal, pa 2016. Olimpijske igre..."

Za početak, postali ste počasni konzul Srbije u Brazilu?
"Predložen sam za tu funkciju... U junu, dogovorom našeg šefa diplomatije, Vuka Jeremića i njegovog brazilskog kolege. E, sad sledi administracija, duga je procedura. U Brazilu su u oktobru bili izbori, razumem da su bili okrenuti drugim stvarima. Očekujem da sada, po povratku u Brazil, počne nešto da se dešava na tu temu".

Prošla godina nije prošla po ukusu 38-godišnjeg fudbalera.
"Mogla je da bude bolja. Ipak, kad sam malo razmislio, sve velike stvari u životu dogodile su mi se u neparnim godinama".

Dakle, 2011. je nova prilika za čuda. Šta se sprema, šta da očekuju ljudi u Srbiji koji vole i poštuju Ramba?

"Videćemo. Mislim da bi, imajući u vidu scenario po kojem se odvijala moja karijera, to nije mogao da režira niko drugi do Stiven Spilberg. Potražiću ga, da se dogovorimo oko detalja". 

Zvezdi uvek na usluzi Na žalost zvezdaša, Rambo više neće oblačiti crveno-beli dres, ostaće sve pusta želja. Ipak, Dejan Petković stoji na usluzi Crvenoj zvezdi. Svesrdno je Rambo pomogao da na "Marakanu" ove zime stignu dvojica igrača koji se najavljuju kao velika pojačanje crveno-belih: Evandro i Borha.   "Lukić, Adžić, Vasilijević, to su moji drugari, igrali smo zajedno. Adža me pozvao i zamolio za pomoć. Kaže, verujem ti, samo pošalji igrače. To sam odbio i insistirao sam da dođe i na licu mesta se uveri ko je kakav. Znate, u mom klubu dvojica najplaćenijih igrača zarađuju dva do dva i po miliona evra godišnje. A zajedno su dali pet golova, koliko i ja kao rezerva. I sad, da li oni vrede, da ih Zvezda plati toliko, ili ne vrede? I, naravno, ja ne znam koliko Zvezda može da plati. Ali, mislim da su angažovana dva odlična igrača. Evandro je gotov igrač, vrhunski vezista, a Borha vredan špic", objasnio je Petković.