Karadžić: Muslimani nam podmetali žrtve u Sarajevu
"Reagovali smo na svako kršenje primirja. Ponekad je bilo teško utvrditi izvor vatre, ali kada bismo ga utvrdili, protestovali smo kod odgovorne strane", izjavio je KDZ-450 drugog dana svedočenja na suđenju Karadžiću.
Svedok je francuski oficir koji je 1993. i 1994. godine bio angažovan u sarajevskom sektoru Unprofora.
Karadžić je tvrdio da su muslimani tokom primirja prvi inicirali provokacije i kršili primirje, a zaštićeni svedok optužbe je to negirao. Karadžić je predočio zaključke UNPROFOR-a da je od 13 velikih prekršaja primirja, 12 došlo s muslimanske strane i upitao je svedoka da navede dokaze za slučajeve kada su Srbi prvi prekršili primirje.
Svedok je rekao da se seća srpskog granatiranja Dobrinje od 4. februara 1994. godine, kao i pogibije šestoro dece na Alipašinom polju od granata koje su Srbi ispalili 22. januara 1994.
Međutim, Karadžić mu je ukazao na izveštaj istražitelja UNPROFOR-a u kome je zaključeno da na osnovu tragova granata nisu mogli tačno da utvrde s kojih položaja došla granata koja je pala na Alipašinom polju. Karadžić je istakao da su muslimani podmetali Srbima napade samo da bi izazvali NATO intervenciju na srpske položaje.
Svedok je odgovorio da "Srbi nisu oklevali da uzmu za metu civile i pripadnike UNPROFOR-a", na šta je Karadžić rekao da su u Sarajevu trećinu stanovništva činili Srbi, upitavši "kako su Srbi mogli namerno da gađaju civile u Sarajevu, imate li dokaze za to".
Svedok je rekao i da su u pogledu snajperisanja u Sarajevu i srpska i muslimanska strana imale organizovanu strukturu i da su dejstva obe strane izvođena na osnovu naređenja iz nekog centra. Svedok je potvrdio da nije nikada lično video snajperska gnezda i da je UNPROFOR bio suočen s poteškoćama da odredi odakle je vatra došla.
Svedok je, takođe, potvrdio da nikada nije video na mestu incidenta poginule i ranjene, jer su oni brzo bili evakuisani u bolnice, a poginuli u mrtvačnice.
Odgovarajući na Karadžićevo pitanje zašto su ga, uprkos tradicionalnom francusko-srpskom prijateljstvu, doživljavali kao "antisrbina i kao pristrasnog", svedok je rekao da "nije iznenađen pitanjem, da zna za tradicionalno prijateljstvo dva naroda iz vremena kada su Francuzi u Prvom svetskom ratu pomogli Srbima, kao i da zna za postojanje spomenika u Beogradu na kojem stoji da ’Srbi imaju dve domovine - Srbiju i Francusku".
Svedok je zatim zatražio da sednica bude zatvorena za javnost, a pre toga su se čule samo njegove reči "imenovan sam...".
Najavljujući da će tek dokazati da je u Sarajevu ubijeno više od 5.000 Srba, Karadžić je svedoka pitao da li zna za pronalaženje masovne grobnice Srba na Jevrejskom groblju i da su oni stradali u periodu primirja. Svedok je rekao da zna za potpisivanje primirja od 31. avgusta 1993. godine, ali da se "ne seća pronalaska grobnice na Jevrejskom groblju".
"Ne sećam se toga, jer tada još nisam bio stigao u Sarajevo, ali znam da je UNPROFOR u avgustu rasporedio svoje snage kako bi se postavio između dve vojske", rekao je svedok.
Suđenje Karadžiću biće nastavljeno sledećeg utorka, 25. januara.