Vuković uporan: Nemojte rehabilitovati Dražu

Viši sud je potom odbacio kao nedozvoljenu njegovu žalbu na odluku sudskog veća o odbijanju zahteva, pa je on tim povodom izjavio žalbu Apelacionom sudu, izjavila je portparol tog suda u Beogradu Mirjana Piljić.

Ona je precizirala da sud nije vezan zakonskim rokom u kom bi morao da odluči o Vukovićevoj žalbi na rešenje Višeg suda o odbacivanju žalbe kao nedozvoljene, ali da se očekuje da odluku donese do narednog ročišta koje je zakazano za 28. januar.

Na tom ročištu u postupku za rehabilitaciju Mihailovića kao svedok bi trebalo da bude saslušan predsednik Državne komisije za tajne grobnice ubijenih posle 12. seprembra 1944. godine Slobodan Marković.

Marković bi trebalo da posvedoči o rezultatima rada Komisije u vezi sa krivičnim postupkom koji je vođen protiv Mihailovića i izvršenjem smrtne kazne nad njim.
Ukoliko Apelacioni sud do sledećeg ročišta ne odluči o Vukovićevoj žalbi, ročište će biti odloženo.

Na prethodnom ročištu sudsko veće sudije Aleksandra Ivanovića je posle odbijanja Vukovićevog zahteva da bude zainteresovano lice u postupku i osporava zahtev za rehabilitiaciju Mihailovića, takođe ocenilo da nema potrebe ni da se nekadašnji borac NOB-a sasluša kao svedok.

Prema rečima sudije Ivanovića, ratni događaji o kojima je Vuković želeo da svedoči ne bi doprineli utvrđivanju materijalne istine u procesu za rehabilitaciju (koji se bavi utvrđivanjem da li je Mihailović osuđen iz političkih razloga i bez prava na odbranu).

Risto Vuković ima moralnu satisfakciju postojećom presudom (kojom je Mihailović osuđen na smrt streljanjem iz 1946. godine) i želi da učestvuje u postupku kojim se traži njeno poništenje, ne da bi dokazivao Mihailovićevu krivicu, već da dokaže da ona nije politički motivisana, tvrdi njegov punomoćnik Bajo Smiljanić.

Uz Dražu: Kosta Čavoški, Smilja Avramov...

Poništenje presude od 15. jula 1946. godine, kojom je Mihailović osuđen na smrt streljanjem, kao i vraćanje građanskih prava, zahtevom za rehabilitaciju zatražio je njegov unuk Vojislav Mihailović.

Pridružili su mu se Srpska liberalna stranka, s akademikom Kostom Čavoškim na čelu, Udruženje pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini, Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima, profesor međunarodnog prava Smilja Avramov i drugi.

Predlagači zahteva tvrde da Mihailović nije imao pravo na odbranu i nije video svog advokata do početka suđenja. On nije imao ni pravo na nepristrasan sud, a optužnica mu je uručena sedam dana pred suđenje.

Zahtevom za rehabilitaciju zatraženo je poništenje presude kojom je Draža Mihailović osuđen na smrt i kojom su mu prethodno oduzeta sva građanska prava.

Mihailović je dva dana po donošenju sporne presude 17. jula 1946. godine, streljan kao državni neprijatelj "broj jedan", a do danas nije zvanično utvrđeno gde je i kada sahranjen.

Propratnu dokumentaciju za odluku o tom slučaju sud je nabavio od Istorijskog arhiva u Beogradu, Vojnog arhiva, a u toku je prikupljanje dokumentacije iz arhiva stranih tajnih službi.