Seljački boj za Korman polje
Urošević je u policiju priveden na informativni razgovor oko 15 časova, rekao je njegov sin Milan Urošević koji je i predsednik Inicijativnog odbora za zaštitu prava vlasnika zemljišta.
Prema njegovim rečima, njegov otac je vlasnik tri hektara zemljišta u Korman polju, što je i najveća pojedinačna površina u privatnom vlasništvu na toj lokaciji.
"Urošević je lišen slobode zbog toga što je izvršio krivično delo ometanje ovlašćenog službenog lica u vršenju poslova bezbednosti i remetio javni red i mir", rekao je komandir policijske stanice u Kragujevcu Radivoje Dašić.
Milan Urošević je rekao i da su se policija i geometri razišli, ali da su meštani, kako je kazao "na jednoj parceli u Korman polju improvizovali štab gde su doneli TV aparat i gde će ostati kako bi čuvali svoju zemlju".
Višečasovnim pokušajima geometara da premere plac prisustvovalo je i oko 70-ak pripadnika policije.
Milanović: Ako nisu zadovoljni, neka idu na sud
Zamenik republičkog javnog pravobranioca Milutin Milanović izjavio je novinarima da nema potrebe za takvom reakcijom građana, jer je, kako je naglasio, sve pravno regulisano i u vlasništvu države je 35 hektara zemljišta koje je nekada pripadalo "Zastavi".
"Ako meštani nisu zadovoljni ponudom od 350 evra za otkup i ako imaju rešenje o deeksproprijaciji, kako tvrde, mogu svoja prava da ostvaruju na sudu, a ne da sprečavaju geometre da obavljaju svoj posao", izjavio je Milanović novinarima.
Meštani su novinarima rekli da "ne razumeju ni ponašanja države, jer sa vlasnicima zemljišta na Korman polju niko nije razgovarao o otkupu, već pokušavaju da im uzmu zemlju pod pritiskom".
Pokušaj teške pljačke meštana
Na lokaciji Korman polje, država je planirala slobodnu carinsku zonu, u kojoj nekoliko glavnih dobavljača FIAT-a treba da gradi proizvodne pogone za proizvodnju auto delova za potrebe kompanije FIAT automobili Srbija.
Prema rečima Milana Uroševića, zemljište površine od dva do tri hektara na Korman polju je u vlasništvu države, a ostalo je u privatnom vlasništvu.
On je podsetio da je krajem 70-ih godina prošlog veka eksproprisano zemljište za potrebe "Zastave" koje je odlukom Ustavnog suda vlasnicima vraćeno 1999, jer kragujevačka fabrika na toj lokaciji nije ništa gradila.
"Po tadašnjem, ali i po sadašnjem zakonu ako se na ekspropriisanom zemljištu za tri do pet godina ne izgradi ništa ono se vraća vlasnicima koji su u obavezi da vrate sredstva koja su dobili u eksproprijaciji", rekao je Urošević.
On je naglasio "da je upravo u tome problem, jer je 'Zastava' otkupljivala zemljište, koje je tada bilo poljoprivredeno, za 150 dinara po aru, a sada traži od vlasnika, tretirajući ga kao građevinsko, od 1.200 do 2.500 po aru".
"To bi značilo da vlasnici zemljišta treba da ga državi daju za 350 evra po aru, a 'Zastavi' da vrate višestruko više po aru i to je potpuni presedan da se procena vrednosti te lokacije toliko razlikuje", rekao je Urošević. |