Klark nije imao megabombu za Srbiju
Po Kempbelovim tvrdnjama u dnevnicima, general Klark je u aprilu 1999. priznao da je rat protiv Jugoslavije na “ivici propasti” i da se lomio da li da Srbiju napadne dotad nepoznatim razornim bombama, koje mogu da unište prostor veličine četiri fudbalska igrališta, uz velike ljudske žrtve.
Ono što Kempbel ne pominje, jeste o kakvoj se bombi radi. Po jednom objašnjenju, Klark je mislio na GBU-43B. U pitanju je aerosolna bomba, težine 9,5 tona, koja izaziva potpritisak, slično eksploziji metana, čime uništava kiseonik.
Da su hteli, mogli su da rade šta hoćePrema rečima Zorana Dragišića, da je NATO alijansa želela, sigurno je da bi upotrebila i najrazornije klasične bombe u agresiji na Srbiju. - Bez obzira što se sada, po meni nepotrebno, ova tema ponovo pominje, mislim da je NATO u Jugoslaviji izveo sve što je želeo. Da su zaista planirali da upotrebe i ovo naoružanje, NATO generali bi to i uradili. Ko bi mogao da ih spreči u tome!? - zaključuje Dragišić. |
Na zemlji ruši u prečniku od 500 metara, a kod ljudi izaziva smrtonosne unutrašnje povrede bez vidljivih spoljašnjih oštećenja.
Ipak, prema rečima vojnog analitičara Zorana Dragišića, u vreme NATO bombardovanja Jugoslavije ova bomba nije postojala.
- Mislim da “super bomba” i dalje usavršava i da još nije zaista upotrebljena. U to vreme, NATO je raspolagao sa bombom GBU-12, koja ima slično, ali znatno blaže dejstvo od pomenute GBU-43 - kaže Zoran Dragišić.
Vojni analitičar Aleksandar Radić ističe da bi, makar o kojoj bombi se radi, one pobile veliki broj ljudi, dok vojnim, naročito podzemnim objektima, ne bi napravila veću štetu.
- Upotreba ovakvog naoružanja definitivno bi postala tabu tema, jer bi namera da se izazovu civilne žrtve bila očigledna. Mislim da bi se čak i u to vreme digla velika prašina u svetskoj javnosti - smatra Radić.