Pet reči koje rasteruju strah

Ovako je veliki srpski glumac Zoran Radmilović govorio u Srpskoj kafani na ispraćaju 1980. godine:

"A ko nas to plaši? Naravno, prvo mi sami sebe. Potom 'ostale strukture', da upotebim tu neuhvatljivu reč mladih političara. Strukture koje odlučuju, drže snagu i moć. Snagu naše nevelike pameti i moć našeg straha. A stvar je vrlo jednostavna. Treba samo reći - neću više tako!

Svega tri reči, neizgovorene ili zaturene negde za ovih dve hiljade godina. I možda još dve - marš tamo! Znači, sve zajedno, pet reči. Koliko i kako treba stisnuti dupe za tako nešto, zna samo onaj koji je tako nešto ikad pomislio da kaže. Bio na ivici, na vrhu jezika mu je bilo, samo što nije lanuo, da ga nešto važno i neminovno nije sprečilo, sasuo bi on.

Normalno, to nije učinio, al bar zna kako mu je bilo. Strukture to znaju i osmehuju se, tu i tamo i sa simpatijama! Ko bi se ozbiljno i dugo ljutio na decu?! Pokušavam, naime, ove noći s kraja 1980. da prestanem da se plašim. Naravno, koliko mi to moj strah dozvoli. Da uđem u Novu godinu miropomazan. Odlučio sam da se ne bojim više ljudi, već samo Boga, za svaki slučaj".