Srpska džezerka s crnačkim glasom

Kasnije je izjavila da nije mogla da veruje da će u jednoj maloj zemlji iza gvozdene zavese biti u prilici da čuje džez pevačicu sa takvim rasponom glasa i sjajnom intonacijom. Ledi nije otišla na spavanje, osvanula je u restoranu zabavljajući se i igrajući sa gostima uz muziku hotelskog benda. Na kraju je izljubila Beti i rekla joj: "Ako dođeš u Ameriku, usvojiću te".

U Americi je gostovala samo jednom i to sa Zvonkom Bogdanom, pevajući u jednom restoranu u Čikagu koji je bio vlasništvo Zvonka Plašnika, poreklom iz Slovenije.

- Dolazili su da nas slušaju naši iseljenici, ali i njihovi prijatelji Amerikanci. Već posle mesec dana astal u restoranu je morao da se rezerviše danima unapred. Zahvaljujući najpre Zvonku Bogdanu pročulo se po Čikagu da u restoranu može da se čuje srpski bluz i džez, pa su počeli da pristižu i crni muzičari. Zvonko Bogdan je za njih bio otkrovenje, a ja Amerikanka koja se lažno predstavlja kao Srpkinja, jer pevačica sa takvim glasom može da se rodi samo u kolevci bluza i džeza. Moram da kažem da je Ledi Ela tada već bila nažalost pokojna, da je bila živa sigurno bi došla da me ponovo vidi i čuje.

Smrzavanje u Novosibirsku U bivšem SSSR s Bobom je gostovala četiri puta. Nikada neće zaboraviti turneju sa Mirom Ungarom, Dubrovačkim trubadurima i Oliverom Dragojevićem usred zime, kada su na hladnoći pucali drvo i kamen. - Put nas je odveo do pokrajine Novosibirska. Činilo nam se da ćemo se pretvoriti u ledene lutke. Danima nismo izlazili iz hotelske sobe u kojima je bilo toliko hladno da je Oliver Dragojević, koji je u to vreme bio samo nepoznati muzičar u našem pratećem bendu, predložio da razvalimo parket i naložimo vatru. Smejali smo se kao ludi i to nas je na kraju zagrejalo.

Selidba u Beograd

Pevačica Beti Đorđević danas je dama zašla u sedmu deceniju života. Kaže da joj je život nalik na san. Zahvaljujući internetu na kome se vrte snimci njenih nastupa na festivalima džez, pop i zabavne muzike u bivšoj Jugoslaviji, Beti je pravo otkriće za mlade ne samo u Srbiji već i širom dijaspore. Pozivi za nastupe i gostovanja stižu sa svih strana.

- Često se sada setim Ele Ficdžerald i te noći u hotelu Jugoslavija. Nisam tada otišla u Ameriku, trebalo bi da se kajem zbog toga, ali život je igra. Pročulo se u muzičkim krugovima da sam oborila Ledi Elu s nogu i ubrzo sam sa svojim mužem Bobom, koji je bio pevač i muzičar u bendu, snimila za Jugoton singlicu sa dve pesme i započela karijeru - kaže Beti uz primetan uzdah, dajući nam na znanje da se kaje što karijeru nije nastavila u inostranstvu.

Rođena je 1946. godine u selu Mateiće nadomak Kumanova. U ovom makedonskom gradu je završila osmogodišnju školu, pevača u horu i na školskim priredbama.

- Već tada sam imala glas od koga su se tresla stakla na prozorima. Moj nastavnik muzike mi je često govorio: "Od tebe ke da pravam Karmen". Bio je ubeđen da ću postati operska pevačica, pevati kao Karmen u istoimenoj operi Žorža Bizea i usadio je tu želju i u mene. Zato sam se 1960. godine preselila kod rođaka u Beograd i upisala u srednju muzičku školu "Vatroslav Lisinski", ali na teoretski odsek umesto na odsek solo pevanja što mi je bila najveća greška u životu. Mislila sam da ću kao nastavnik muzike obezbediti sebi sigurnu životnu egzistenciju.

Šokirala muža

U školi je svirala klavir i violončelo, bila očarana klasičnom muzikom, ali je za vreme odmora pevala po hodnicima i učionici na sav glas hit pesme koje su stizale sa trulog Zapada.
- Moji školski drugovi koji su svirali u bendovima igranke po Beogradu molili su me na kolenima da im se pridružim. Nije mi tako nešto na pamet padalo, tada sam želela da sviram violončelo u nekom orkestru ili kao solistkinja.
Upravo je na jednoj igranci u Beogradu upoznala muzičara i pevača Slobodana Boba Đorđevića sa kojim je počela da se zabavlja, a onda se udala za njega i rodila sina.

Neispunjena želja Nedeljka Bilkića Beti ne može da prežali što nije postala operska pevačica, ali nikada joj nije na pamet palo da se prikloni turbo folku i ostalim muzičkim stilovima koji su se pojavili početkom devedesetih. - Interesantno je da nisam želela da pevam ni lepe novokomponovane narodne pesme iako me je Nedeljko Bilkić dugo nagovarao da snimim narodnjak ili neku duetsku pesmu sa njim. Nedeljko je moj obožavalac, kad god bi bio u prilici dolazio je tamo gde sam pevala i govorio mi: "Kada čujem kako pevaš punim se energijom, ti zaslužuješ da nastupaš na najvećim svetskim muzičkim scenama jer nisi ovozemaljskog porekla...

- Uplovila sam punim jedrima u bračne vode. Bob je sa svojim bendom bio angažovan na gostovanjima uzduž i popreko Jugoslavije, pa sam i ja počela da putujem sa njim, ali samo kao njegova pratilja i putujuća domaćica. Kao i svaki muškarac, sirovi Balkanac, nije bio za to da i ja pevam, ali ni ja nisam želela da sedim skrštenih ruku. Jednog dana sam sela za klavir i priredila članovima Bobovog orkestra pravi koncert. Svi su bili zabezeknuti. Tako sam postala punopravni član benda i počela da nastupam za suprugom pevajući duetske pesme, ali i kao vokalna solistkinja.
Beti je sa Bobom i bendom godinu dana nastupala u Nemačkoj, u klubovima za američke oficire i vojnike i tamo je kalila glas.

Crna rupa na estradi

- Bio je to posao od koga smo padali na nos, vrlo ozbiljan, jer smo morali da na repertoaru imamo sve hit pesme koje su stizale iz svetskih muzičkih centara. Na sreću, meni je bog dao zlatne glasne žice, taj zvuk koji ne može da se naknadno stekne i nauči. Godinu dana smo žarili i palili Nemačkom, a zatim se vratili kući. Muzicirali smo po elitnim noćnim klubovima i restoranima u Beogradu, a kada smo snimili prvu singlicu usledili su pozivi za festivale kojih je u vreme velike Jugoslavije bilo mnogo. Pevala je s Bobom u duetu, a kasnije i kao solista. Pesma "Da počnemo ljubav iz početka", koju je otpevala 1976. godine na festivalu Beogradsko proleće bila je katapult, preko noći je postala zvezda. Usledile su pesme "Neću kraj", "Želim te", "Poveri mi sne", "Hvala ti za ruže"...

Nadimak dobila u Nemačkoj - Gosti u klubovima za američke oficire i vojnike u Nemačkoj nadenuli su mi nadimak Beti jer nisu mogli da izgovore moje ime kako treba. Mnogi danas ne znaju da mi je Blagica pravo ime.

Beti se smeje mada kaže da ono što je potom usledilo i uzdrmalo jugoslovensku muzičku scenu, pa i njenu karijeru, nije nimalo smešno.

- Smejem se jer sam mnogo puta pročitala u novinama da sam karijeru prekinula na vrhuncu popularnosti iz obesti, zbog lenjosti, bolesti, porodičnih problema... Ništa od toga nije tačno. I dalje sam radila, pevala, ali nisam želela da dajem novac muzičkim urednicima i menadžerima da bih se pojavila u nekoj TV emisiji ili snimila album. Estrada je postala crna rupa koja guta novac, nije bilo više važno da li znaš da pevaš već koliko para imaš za podmazivanje debelih guzica. Izgleda da sam bog želi to da ispravi. Zato moj povratak na muzičku scenu nije slučajan, radujem se svakom nastupu i gostovanju iako sam u sedmoj deceniji života. Bob je umro pre desetak godina, ali imam porodicu, sina, snaju i unuku koja je student i koju obožavam. Kada pevam, njima pevam...