Srpski špijuni na raportu pred Evropom
Presuda po tužbi Inicijative mladih za ljudska prava mladih iz 2006. očekuje se ove godine i trebalo bi da stavi tačku na samovolju BIA, trvde iz Inicijative.
Mnoge zemlje sveta ove podatke ne kriju, a one koje su to ranije činile promenile su praksu jer se pokazalo da puko objavljivanje broja građana koje tajne službe u jednoj godini prisluškuju ne može da naškodi njihovom radu. Uostalom, upravo je objava ovih podataka važan pokazatelj da je država prekinula sa autoritarnim režimom prošlosti i uspostavila demokratske vradnosti u društvu.
Bugari se ubiše od prisluškivanja
Primera radi, Bugarska je krajem 2010. objavila da je u pomenutoj godini prisluškivala 1,8 miliona građana, odnosno da je u tom periodu korišćeno 18.000 specijalnih istražnih sredstava, pri čemu je svaki prisluškivani govorio u proseku sa oko sto osoba.
Broj građana čiji su razgovori praćeni u Srbiji objavila je samo Vojnobezbednosna agencija (VBA) i to 2007, kada je prisluškivala ukupno 35 građana. Taj broj bi, razume se, bio daleko veći kada bi raspolagali i podacima BIA, koja uprkos čestim pritiscima javnosti i dalje odoleva da ih objavi.
Prva ozbiljna incijativa koja je u Srbiji pokrenuta s ciljem da se ovi podaci obelodane datira iz 2005. godine. Tada je Inicijativa mladih za ljudska prava poslala BIA zahtev za dobijanje informacija o nadzoru i snimanju telefonskih i drugih razgovora. Budući da BIA nije odgovorila, Inicijativa je zatražila pomoć poverenika za infomacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića. Šabić je doneo rešenja da BIA ispostavi ove podatke, što je srpska tajna služba odbila, podnoseći paralalno tužbu protiv Šabićevog rešenja Vrhovom sudu. Sud je žalbu odbio iz tehničkih razloga i slučaj se 2006. “preselio” u Evropski sud za ljudska prava u Strazburu.
Vlada pomaže prikrivanju podataka
Incijativa je tužbu podnela zbog kršenja Evropske konvencije o ljudskim pravima po dva osnova - kršenja prava na pravično suđenje i prava na slobodu izražavanja koja podrazumeva prvo na prijem infomacija od javnog značaja.
- Očekujemo da Strazbur presudi u našu korist i to već u prvoj polovini ove godine - kaže Maja Mićić, direktorka incijative mladih za ljudska prava.
Činjenicu da se BIA sa uspehom oglušavala o niz zahteva, koji su stizali i od zvaničnih državnih organa, Mićićeva vidi u podršci koju služba dobija s vrha vlasti. Kako kaže, Vlada, koja je zadužena da omogući sprovođenje rešenja poverenika, nije maknula prstom da primora BIA da postupi po tom rešenju. Osim toga, čak ni skupštinski Odbor za bezbednost, koji je zadužen za civilnu kontrolu službi i u kome sede predstavnici svih parlamentarnih stranaka, nikada nije tražio niti obelodanio ove podatke.