U “Slobodi“ radili s barutom posle tri dana obuke

Naime, prema pisanju beogradskog “Blica“, toliko trajanje obuke predviđeno je “Programom obuke novih radnika u pogonu pirotehnike“ - bar je tako bilo pre eksplozije koja je 27. decembra 2010. potresla Čačak.

Iako im je u opisu radnog mesta rukovanje zapaljivim materijama i ubojnim sredstvima, novozaposleni na odeljenju pirotehnike u fabrici “Sloboda“, među kojima ima i svršenih auto-električara, stomatoloških tehničara, gimnazijalaca, ali i obućara, prvog dana obuke slušaju predavanje o perspektivama kompanije, upoznaju se sa fabrikom, u šta spada i gledanje filma o istorijatu “Slobode“.

Drugi dan rezervisan je za predavanje o eksplozivima, barutima i pirotehničkim smešama, kao i o bojevoj, specijalnoj i pomoćnoj municiji. Poslednjeg dana obuke sledi teoretsko osposobljavanje za bezbedan rad u pogonu pirotehnike, nakon čega se vrši provera znanja.

Obuka bez značaja

- Ta obuka mi ništa nije značila, jer šta može da se nauči za tri dana. Meni je bilo bitno da uđem u izbor ljudi koji će raditi u “Slobodi“, jer znam da bih imao zagarantovanu platu. Prvih nedelja bukvalno ništa nisam znao i tek sam radom u praksi ovladao poslom koji i sada obavljam - rekao je za “Blic“ jedan od zaposlenih u pogonu pirotehnike, insistirajući na anonimnosti.

On smatra sasvim mogućim da je nedovoljna obučenost razlog zbog kojeg je u toku prošle godine bilo prijavljeno osam povreda na radu u pogonu za finiširanje artiljerijske municije, od ukupno 78 koje su se dogodile u čitavoj kompaniji.

- Nisu retke povrede radnika prilikom laboracije upaljača ili izrade i prerade eksploziva - navodi ovaj radnik.

Kada se nedovoljnom posvećivanju pažnje edukaciji radnika koji su u kontaktu sa zapaljivim materijama doda i premor na koji su se zaposleni žalili nedeljama pre eksplozije, koja samo pukom srećom nije dovela do tragičnog ishoda, jasno je da su pojedini pogoni namenskog dela “Slobode“ predstavljali pravu tempiranu bombu nadomak grada.