KALANJ
Njegovo pismo je opširno, bogato raznim novim podacima, ali ga ovde možemo samo delimično navesti. Čitalac se rodio u Karlovcu (ne navodi godište), dok su mu otac, deda i pradeda rođeni u selu Ćojluk kod Udbine u istočnoj Lici, koje se smatra i zavičajem svoje familije. Sam je, kaže, pregledao dosta očuvanih arhivskih dokumenata i građe objavljene o istraživanju njihovog prezimena, napominjući da postoji nekoliko dobro poznatih podataka, ali ih nama ne otkriva a žali se da se na osnovu njih se ne može izvesti dublje poreklo pa bi voleo da sakupljene informacije dodatno dopunimo.
Kako su svi čitaoci ravnopravni da nam se jave, i svaki porodični ogranak ima svoju istoriju - uvažavajući kao sasvim opravdanu, da ne kažemo "legitimnu", želju da se i o njima posebno piše - slobodni smo da se ovde ukratko poslužimo našim ranijim istraživanjima o Kalanjima.
Najpre da konstatujemo da je Milan Radeka u "Karlovačkom vladičanstvu", gde spadaju Lika, Banija, Krbava i okolne manje oblasti, zabeležio dva odnosno tri alternativna oblika ovog prezimena (Srba pravoslavne veroispovesti): Kalanj, Kalan, i Kalanja, sve porodica sa istom krsnom slavom - Đurđevdan.
U Srednjoj Gori i Kurjaku, Kalanji su zabeleženi 1712. godine u jednom izveštaju o naseljavanju Vojne granice, iz doseljeničke struje koja se kretala od Bukovice. Bilo ih je tada 12 domaćinstava.
Porodice Kalanja došle su, nesumnjivo, preko zapadne Bosne, jer ih i danas tamo ima, s tim što su svojevremeno zabeležene kao doseljenici iz Like. Bila je to, dakle, inversna seoba kao i selidba u Brinje preko Like, pa u Udbinu. Zapadna Bosna bila je oduvek tranzitna teritorija. Ovde su zabeleženi u prvim decenijama 20. veka u selu Baštra kraj Une kao Kalanje sa slavom Jovanjdan, zatim, kao Kalanji, u Benakovcu i u Gornjem Buševiću do Rujiške sa slavom Nikoljdan. Svi su se doselili posle okupacije Bosne.
Kalanje nismo našli u Hercegovini u današnje vreme, mada postoje tragovi u arhivama Dubrovnika o njihovom prisustvu na ovom prostoru, pa smo ih potražili dalje, u Staroj Srbiji i Raškoj, ali i tu bez uspeha. Kao stočari, međutim, oni su dobro poznavali pravce kretanja, pa se tako bez problema kretali preko Hercegovine ili centralne Bosne.